Vraćanje kilometraže umanjuje vrednost automobila čak za 25 odsto

Tu se javlja problem „štelovane“ odn. „vraćene“ kilometraže koji je veoma izražen, tako da se ljudi suočavaju sa velikim gubicima kad kupuju automobile.

Prevare ovog tipa su jedan od najvećih problema na tržištu polovnih automobila u celom svetu. Takođe, u očima zakona je veoma teško prepoznati krivca koji je učestvovao u štelovanju kilometraže. I baš zbog zastupljenosti ovog trenda, nepošteni prodavci dižu vrednost svojim automobilima radeći očiglednu stvaru – lažiranje originalne kilometraže.

Najveća platforma za proveru istorije automobija, carVertical, je uradila detaljno istraživanje kako bi saznali koji automobili imaju najčešće štelovanu kilometražu.

Preko 570.000 izveštaja automobila je analizirano kako bi se postigli precizni rezultati. Takođe, istraživanje pokazuje koliko su novca kupci izgubili prilikom kupovine automobila koji ima vraćenu kilometražu.

Dominacija dizelaša

Prema izveštajima rađenim u 2020. godini najveći broj lažiranja kilometraže je prepoznat kod automobila koji imaju dizel motore. Gotovo da je kod tri četvrtine (74,4 odsto) svih izveštaja prepoznat ovaj fenomen.

Kao što je poznato, dizelaši su pouzdan izbor vozača koji prelaze velike distance svakog dana. To je zapravo glavni razlog što dosta polovnih automobila ima lažirane brojke kad je u pitanju kilometraža.

Sa druge strane, kod benzinaca se znatno ređe javlja problem štelovane kilometraže. Tek samo 25 odsto svih proverenih automobila ima vraćene kilometre. Ali, ovo se da promeniti u budućnosti zato što se odnos pordatih dizelaša i benzinaca gotovo izjednačio u proteklih nekoliko godina.

Sa samo 0,6 odsto sluičajeva, automobili na električni pogon, kao i hibridi, se veoma retko nalaze u statistici ove prevare.

Prost zločin, velika dobit (ili gubitak)

Performans automobila se javlja kao jedan od glavnih razloga zbog čega je ova prevara popularna u krugovima nepoštenih preprodavaca.

Merač kilometraže se može naštelovati veoma lako, i to za samo nekoliko stotina evra.

Čak i noviji modeli, koji imaju jake softvere i sigurnosne sisteme, potpadaju pod ovaj ružan trend.

U carVertical istraživanjima, u zavisnosti od godišta, stanja i korišćenosti automobila, vraćena kilometraža može da poveća vrednost automobila čak za 25 odsto.

Podaci pokazuju da se cena vozila uvezenih iz SAD obično uveća čak za neverovatnih 6.000 evra. I sve je to omogućeno prostim vraćanjem kilometreaže.

I zato, bez prave slike o istoriji automobila, kupac može preplatiti vozilo i to za nekoliko hiljada eura.

Stariji automobili imaju veće razlike u kilometraži

Prema podacima iz istraživanja, automobili kojima je najčešće vraćana kilometraža su oni proizvedeni između 1991 i 1995. Vozila u ovoj starosnoj grupi imaju prosek vraćene kilometraže od oko 80.000 kilometara.

Tu zapravo i nema puno iznenađenja jer su stariji modeli jednostavniji za štelovanje sa tehničke strane.

Pored toga, vozila proizvedena između 2016. i 2020 godine imaju u proseku oko 36.000 kilometara vraćene kilometraže. Tako šteta u finansijskom smislu može biti i do nekoliko puta veća nego kod starijih automobila.

Takođe, istraživanje je pokazalo da u nekim slučajevima prevara oko kilometraže može da dostigne između 200.000 i 400.000 kilometara.

Zaključak

Mnogi kupci polovnjaka nisu svesni istorije automobila koji bi želeli da kupe. Na sve to, neki prodavci uopšte i ne znaju kroz šta su im sve automobili prošli.

Izveštaj istorije automobila pruža određene činjenice koje mogu biti od pomoći kako biste izbegli kupovinu lošeg automobila. Takođe, ovaj izveštaj pomaže i oko pregovaranja, posebno oko cene.

Dvadeset pet odsto vrednosti automobila se čini kao jak razlog da se proveri njegova istorija pre kupovine.