Zabrana novih benzinaca i dizelaša: Da li će EU ličiti na Havanu?

Od 2035. godine u Evropskoj uniji više neće smeti da se prodaju novi automobili na benzin i dizel – barem tako hoće Evropski parlament, koji je u četvrtak izglasao odluku.

Doduše, sada slede naporni pregovori sa državama članicama EU. One bi do kraja juna trebalo da izađu sa zajedničkim stavom, a neke, poput Češke, oštro se protive zabrani.

Ipak, kako se čuje u političkom Berlinu, male su šanse da se benzinci i dizelaši spasu, jer za ovu odluku EU nije potreban potpuni konsenzus pa nijedna zemlja sama ne može da je blokira, piše DW.

Rascep u nemačkoj Vladi

„Što pre u Evropi uspemo u ovoj tranziciji i oslobodimo se zavisnosti od skupih fosilnih energenata, to ćemo bolje stajati u globalnoj konkurenciji“, kaže Katarine Drege, šefica Zelenih u nemačkom Bundestagu.

Ali, u Nemačkoj, zemlji gde su automobili i mezimci i glavna grana industrije, još nema dogovora u Vladi. Blizu milion radnih mesta u Nemačkoj zavisi direktno od autoindustrije, i još toliko indirektno.

Zato bavarski konzervativac Andreas Šojer, raniji ministar saobraćaja, upozorava da zabrana automobila znači „deindustijalizaciju kontinenta“.

Nezadovoljni su i Liberali, koji sa Socijaldemokratama i Zelenima čine nemačku Vladu. Tamo posebno zameraju što Evropski parlament ne ostavlja mogućnost da klasični automobili idu na alternativna goriva, poput vodonika.

I zbilja, u koalicionom ugovoru stoji da će se Vlada zalagati za e-goriva, to jest protiv zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem ukoliko ne emituju ugljen-dioksid.

A opet, neki stručnjaci upozoravaju da recimo cele evropske zalihe vodonika nisu dovoljne ni za pet odsto automobila, te da je bolje alternativne energente koristiti za avio-prevoz, jer avioni teško da mogu da lete na baterije.

Polovnjaci ostaju na ulicama

Kad bi se volja Evropskog parlamenta sprovela, to ne znači da bi 2035. klasični automobili isparili sa ulica – svako bi mogao da tera svoj auto, čak i da kupi polovni. Ali, proizvođači više ne bi smeli da prave i prodaju nova vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Jens Gizeke, evropski poslanik nemačkih Demohrišćana, kaže da se prethodnih dana jedva spasavao od lobista „sa svih strana“.

Sam Gizeke je protiv zabrane i naziva je „nasilnom elektrifikacijom“. Kaže, moguće da nas čeka „Havana-efekat“, misleći tu na prizore iz glavnog grada Kube gde se voze prastari automobili. Romantično gledano – to su oldtajmeri, ali praktično gledano to su trovačnice.

Nejasno je šta čeka tržište polovnjaka narednih godina. Moguće da će njihove cene rasti, jer će biti ljudi koji neće da voze na struju. Agencija dpa podseća da je cena polovnjaka i tokom pandemije skočila, zbog problemima u isporukama čipova iz Kine.

Automobilski giganti već spremni

Kako god ispadne odluka EU na kraju, neke države su još ranije same rešile da postepeno izbace dizelaše i benzince sa ulica. Tako se u Norveškoj benzinci i dizelaši neće prodavati već od 2025, dok za 2030. isto planiraju Velika Britanija, Švedska, Danska, Holandija i Belgija, a Francuska ovaj korak hoće najdalje 2040.

I sami proizvođači su shvatili odakle vetar duva. Tako Dženeral motors, Volvo, Jaguar i Ford već imaju strategiju kako da prestanu sa proizvodnjom klasičnih motora i pređu sasvim na električne. Slično je najavio i Folksvagen, kao i Mercedes.

„Privreda do 2035. ima dovoljno vremena da se pripremi“, piše list Fraje prese iz Kemnica. „Zato je preterano uzbuđenje zbog zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem, mada će pojedini sektori propatiti.“

List podseća na procene da bi u novoj industriji elektromotora i baterija moglo da nikne 230.000 radnih mesta u Nemačkoj, ali da bi, ukupno gledano, u autoindustriji do 2040. bilo 275.000 poslova manje.

„Mala i srednja preduzeća će se naći pred izazovom, i moraće da se promene“, piše list.

U Nemačkoj od oko 48 miliona registrovanih automobila svega 1,3 miliona otpada na električne. Doduše, tu se vidi porast, jer je polovina električnih registrovana prošle godine.

U zemlji ima oko 60.000 brzih punjača za te automobile, a procene kažu da je za održivu mrežu potrebno oko milion takvih punionica.

Izvor: DW