Pola veka Orlovog leta: Šta je sa nasleđem jugoslovenskog vazduhoplovstva?

Piloti „Orla“ okupili su se, u velikom broju, danas na aerodromu „Lađevci“ kod Kraljeva, da obeleže pola veka od prvog leta aviona sa kojim su se „srodili“, a Ristić, koji je 29 godina bio u toj letelici, za FoNet je izjavio da mu je to bila najbolja i najlepša „kancelarija“ u životu, na njemu je 1991. godine počeo i završio odlaskom i penziju.

Od 2004. godine on je sa „Orlom“ za devet godina učestvovao na 15 međunarodnih aeromitinga u inostranstvu i dobijao mnogo nagrada i priznanja, jer to što je radio sa letelicom koja je zastarela, niko od kolega nije ranije video.

„Orao“ je vrlo „pitom“ za upravljanje, a od svih aviona koje naša vojska ima – „Galebova“, MiG-21, MiG-29 najbrže se okreće oko uzdužne ose, što daje prostora za akrobacije, objašnjava Ristić.

On je istakao da je sa „Orlom“ prošao ratove, „otpadali su delovi, zakazivale komande, hidro-servo pokretači, ali da je letelica opstajala, tako da bi i sad, kako tvrdi, bilo dovoljno da ima brzinomer i visinomer da se obavi zadatak.

Ristić je skeptičan prema najavama o modernizaciji „Orla“, jer smatra da je to bespotrebno, pošto letelici ističe rok upotrebe, pa nema smisla to raditi, samo je pitanje koliko se ko u to „ugradio“.

Ovo što sad kao modernizuju, to je britansko-francuski avion, čija je donekle kopija „Orao“, imao je sedamdesetih godina. U vreme SFRJ dosta delova je uvezeno i ostavljeno u skladištima, tako da on i sad može da leti. A oni pod modernizacijom smatraju da „kupiš kineski tablet i staviš ga iznad komandne table“, objasnio je on.

#NaDanasnjiDan 31. oktobar 1974. – Izvršen prvi let prototipa aviona „Orao“, na čijoj su realizaciji radili Jugoslavija i Rumunija. pic.twitter.com/QFZ36kRS6X

— Digitalna istorija (@Digitalna_Ist) October 31, 2024

Na pitanje koliko je najniže od zemlje publiku oduševljavao svojim „bravurama“, Ristić je odgovorio da je to bilo 10 metara, iako je najmanje dozvoljeno 100, a ponegde i 200, ali da je svesno kršio pravila, da bi pokazao sposobnost letelice, pa je zbog toga bio i opominjan, a neke figure je izvodio kao niko pre, jer nije bilo dozvoljeno.

Ristiću je žao što nije dobio svog naslednika na akrobatskom letenju na „Orlu“, što „nikom nije preneo zanat“, jer to se ne uči samo tako.

Pukovnik u penziji Zoran Puhač bio je jedan od onih čija je jedinica na aerodromu „Cerklje“ u Sloveniji prva primila „Orlove“, i tvrdi da je ta letelica bila izuzetno sredstvo u naoružanju JNA, i u tehnološkom smislu, i zbog održavanja, i upravljanja, a da je tako potvrđuje da je i posle 50 godina u upotrebi, što govori o kvalitetu.

Zahvalan je za letenje, čak i u najtežim meteorološkim uslovima, ili kad je otežano održavanje. Tada je, kad je uveden u upotrebu, to bio kvalitativno skok, da jedna mala zemlja može da proizvede takvu letelicu. Međutim, velike sile su nam limitirale snagu motora, a pokretala su ga dva britanskog proizvođača, kao i naoružanje, ali ta dva motora, iako slabija, davala su mu visoku žilavost, što je pokazano u ratovima početkom devedesetih, kao i u NATO agresiji, naglasio je on.

Puhač je rekao da je njegovo iskustvo sa „Orlom“ jako pozitivno, pošto je lagan za upravljanje, a kao primer naveo je jednu „stresnu situaciju“, kada je zbog tehničkog kvara morao da se katapultira, jer je zahvaljujući kvalitetu sedišta „Martin-Bejker“, koja su bila i danas su broj jedan u svetu, uspeo da preživi.

On smatra da je modernizacija „Orla“ uvek moguća, ali da to pre svega zavisi od finansija države, ali i od geopolitike.

Autor knjige „Orao – Pogled iz jugoslovenskog ugla“ Aleksandar Radić rekao je FoNetu da je „Orao“ sada nasleđe jugoslovenske ere i preostali avion od koristi su za održavanje eskadrile lovačko-bombarderske avijacije do nabavke nove tehnike.

Plan modernizacije pokrenut 2016. godine vrlo je neobičan potez jer za početak nema čak ni dovoljno dvoseda NJ-22 koji su osnova za taj projekat – umesto minimalno potrebnih 13 aviona, naša avijacija ima samo sedam dvoseda i pride četiri komada povučena su iz muzejske kolekcije. Iza tog plana su interesi nekih ličnosti da izvuku novac iz državne kase, a priča o modernizaciji je samo paravan za to. Gotovo neobjašnjivo je da se nastavlja rad na pokušaju da se poboljša borbena moć prestarelih aviona, a potpisan je ugovor za nabavku Rafala, ukazao je Radić.

On je podsetio da je rad na projektovanju aviona pokrenut 1968. godine u Vojnotehničkom institutu u Žarkovu, a projektu su se 1970. pridružili rumunski stručnjaci na osnovnu međudržavnog dogovora o zajedničkom razvoju i proizvodnji aviona, pa su paralelno izrađena dva prototipa, po jedan za svakog partnera, koja su poletela 31. oktobra 1974. godine.

Proizvodnja aviona podeljenja je u odnosu pola-pola između partnera, a po polovinu jugoslovenskog dela konstrukcije izrađivali su „Soko“ Mostar i „Utva“ Pančevo, dok su motori po licenci britanskog „Rols-Rojsa“ izrađivani u zavodu „Orao“ iz Rajlovca, a hidraulični sistemi u fabrici „Prva Petoletka“ Trstenik.

Za JNA je izrađeno 115 komada letelica – dva prototipa, 26 izviđača jednoseda IJ-22, devet dvoseda INJ-22, 57 jurišnika jednoseda J-22 i 21 dvosed NJ-22.

Proizvodnja je prekinuta zbog građanskog rata 1991. godine, a poslednja tri aviona montirana su na aerodromu Batajnica leta 1992. godine od gotovih elemenata prevezenih iz Mostara.

„Orlovi“ su izveli stotine borbenih zadataka od 1991. do 1999. godine i pokazali su se kao žilava borbena platforma. Vojska Srbije još ima 12 aviona u 241. lovačko-bombarderskoj eskadrili sa aerodroma Lađevci i Tehničkom opitnom centru na batajničkom aerodromu, naveo je Radić.