Bagdad: Odlazak jednog lekara

Ovaj krik očajnika, koji gotovo da niko čuo nije, dogodio se i polovinom marta.

Tada su svetski mediji preneli vest da je umro poslednji muški član jevrejske zajednice u Bagdadu Tafer Elijahu, hirurg-ortoped koji je preminuo u šezdesetoj godini.

Radio je po bagdadskim gradskim bolnicama, a njegova smrt bila je posledica moždanog udara.

Svaki grad, a posebno stolećima slavljeni i opevani Bagdad, koji je bio poznat po preplitanju i prožimanju kultura, vera i tradicija, čine njegovi stanovnici.

Nakon smrti doktora Tafera Elijahua jevrejska zajednica ostala je svedena na doslovce četiri osobe.

Čelna osoba jevrejske zajednice Marsel Jakub preminula je pre pola godine, u gradu je ostala još samo njena sestra i tri stare Jevrejke.

Doktora Elijahua upamtili su kao tihog, skromnog, dragog i poštenog čoveka koji je bio ‘lekar za sirotinju’, lečio je sve one nevoljnike od kojih su svi ostali odvraćali pogled.

Veru svojih predaka upražnjavao je u tišini zajedno sa ostalim članovima zajednice.

Na poslednji Minjan otišao je još 2005. Cadik Danon u „Zbirci pojmova iz judaizma“ kaže „Minjan je grupa od deset muškaraca starijih od 13 godina koja predstavlja skup potreban za obavljanje određenih zajedničkih molitava i nekih drugih verskih obreda. Bez Minjana se npr. ne mogu čitati Tora, Kadiš i neke druge molitve“.

Očevici napominju da te 2005. ni košer mesara više nije bilo.

Doktor Tafer Elijahu nije se ženio.

Njegova rođena sestra udala za jednog Jevrejina 2005, ali je nekoliko meseci kasnije njegov zet kidnapovan i nikada više nije viđen, sve se dešavalo u smutnom vremenu nakon pada Sadama Huseina.

Priča doktora Tafera Elijahua jedna je od onih koje se retko pričaju, koje malo ko želi da čuje a svedoče o nestanku jedne zajednice koja je bila neraskidivi deo bagdadske istorije.

Pedesetih godina dvadesetog stoleća u Bagdadu je živelo oko 150 hiljada Jevreja koji su bili ugledni pripadnici iračkog društva.

Ne zna se tačno koliko je hiljada Jevreja napustilo Bagdad 1971. kad je na vlast došao Sadam Husein.

Porodica doktora Elijahua je odlučila da ostane.

Prisustvo Jevreja u Mesopotamiji zabeleženo je u Bibliji, dovedeni su u vavilonsko ropstvo, a Vavilon se nalazio osamdesetak kilometara južno od današnjeg Bagdada.

Od srednjeg veka naovamo postali su ugledni naučnici, lekari, umetnici.

Bili su uvažavani i poštovani.

Zanimljiv je podatak da su prema poslednjem popisu koje je sprovela birokratija Osmanskog carstva davne 1917. godine Jevreji činili oko 40 odsto stanovništva.

Smrt lekara Tafera Elijahua označila je kraj prisustva jednog naroda na prostorima koji se spominju u Bibliji, još od pada Jerusalima 597. godine pre naše ere pod vlašću Nabukodonosora Drugog.

Jedino što se može je da se ova vest zabeleži, da se ne zaboravi.

Priče o gradovima su i priče o onima kojih više nema.