Bake protiv desničara

Okupile su se pred zgradom Državne opere. Znak prepoznavanja: drečave pletene kape i beli bedževi s natpisom „Bake protiv desnice“.

Brunhilde i Elizabet, obe u osmoj deceniji života, upravo su stigle. Pomažu jedna drugoj da stave kapu, popravljaju međusobno bedževe. Dame su dobro raspoložene i spremne na šalu. „Bake obično imaju malo više vremena za brigu o ostalim važnim stvarima u životu“, kažu uz osmeh.

No kada razgovor prelazi na austrijsku vladu, Brunhilde i Elizabet postaju ozbiljne: „Sve se ponavlja, opet se vraćamo u tridesete godine i to je strašno. Ovakvu budućnost naša deca nisu zaslužila.“

Bake koje se bore protiv desnice su u međuvremenu postale zaštitni znak protesta protiv konzervativne vlade u Austriji. Teško se može naći neki izveštaj u evropskim medijima o protestima protiv vlade u Austriji u kojem se ne govori i o njima.

Okupile su se pre nešto više od pola godine u vreme promene vlasti kao Fejsbuk grupa i u međuvremenu imaju više od 3.000 članova. Nekadašnja dopisnica austrijske javne televizije ORF Suzane Šol je jedna od osnivačica. Oduševljena je uspehom pokreta: „Na prvom protestu nas je bilo osam, na drugom 50, na trećem 200. To nikad ne bih očekivala.“

Da se zovu bake i da tako javno nastupaju bila je svesna odluka sa željom da se razbiju klišei, kaže Šol. „U početku smo rekli, ne, ‘baka’ zvuči negativno. To su stare žene koje sede kod kuće i pletu. Ali onda sam ja rekla: ali baš to je ono najbolje u celoj priči. Mi definitivno nismo tipične bakice koje sede kod kuće i ljuljaju unučiće.“

Ove žene sebe vide kao platformu za građanski protest. S geslom „biti star ne znači biti mutav“ žele da se uključe u politički diskurs. „Nemamo šta da izgubimo“, kaže Šol. „Ali radimo ovo u ime naše dece i naših unuka. Jer ne želimo da se nađu u zemlji u kojoj više ne funkcioniše socijalna država, u kojoj više niko ne brine za ljude, u kojoj izbeglice nisu dobrodošle.“

„Naša snaga je u tome što sve možemo raditi s određenom dozom humora i to oduševljava većinu ljudi. I zato nam ih se toliko priključuje“, dodaje ona.

Ali to nisu samo žene. I danas im se na protestu priključilo nekoliko muških istomišljenika. „Mojim rođenjem je određeno da ne mogu biti baka, ali se osećam povezan s ovim bakama. Jer sam i ja protiv desnice“, kaže jedan od njih.

Protesti za ženska prava se završavaju, oko 100 bakica koje se bore protiv desničarenja na kraju stoje u polukrugu i pevaju svoju himnu. Za brojne novinske reportere to je zahvalan motiv za fotografisanje.

Bivša novinarka Suzane Šol srećna je zbog velike pažnje koju privlači njena grupa jer, kako kaže, njena zemlja ima dugu tradiciju okretanja glave od onoga što se događa u društvu. „Ne želimo da ljudi još jednom imaju priliku da kažu – mi nismo znali šta se dešava.“

ARD