Barselona i Madrid – za svakog ponešto

Barselona je u znaku slagalice, gde po gradu „sakupljate“, odnosno viđate majstorska dela Gaudija i pokušavate da „otkrijete“ šta je to u ovom gradu što vas „tera“ da budete avangardni i posebni. Dok je Madrid pre svega kraljevski grad. NJegov glavni pečat je tradicija i istorija Španije koja je očigledna na trgovima, ulicama ili u parkovima. Ovde se oseća duh nekadašnje prve supersile u svetu, odnosno španske imperije tokom doba ekspanzije, tako da prvi pogled opčinjava svojim aristokratskim izgledom.

Kada se spomene glavni grad Katalonije verovatno prva asocijacije kod većine je čuveno izvođenje pesme „Barselona“ Fredija Merkjurija i katalonske operske dive Monserat Kabalje. Ova pesma je izvedena prilikom otvaranja letnjih Olimpijskih igara upravo u ovom gradu. Inače, održavanje Olimpijade uticalo je na Barsu tako što se grad „okrenuo“ ka Mediteranu, jer su izgrađene Barseloneta, Olimpijska luka, kao i niz kafića, hotela i diskoteka na obali. Poseban je doživljaj iznajmiti bajs i krenuti u obilazak grada s kratkim pauzama za kupanje.

U svakom slučaju Barsa je srce Katalonije. Ona je svoja i to je jasno na svakom koraku. Pogotovo kada šetate ulicama i shvatite da sa većine prozora i terasa se ponosno vijori katalonska zastava. Iako je jedan od utisaka da se Barsa može „pregledati“ za nekoliko dana, činjenica je da svaki dolazak u ovaj grad otkriva jednu tajnu više, a opet ostavlja nešto i za drugi put, tako da će te uvek biti zainteresovani da dođete opet. Lepota grada ogleda se upravo u tome što svaki obilazak grada novi doživljaj, jer se grad konstantno, ali opet suptilno menja. To se vidi i u samoj činjenici večite izgradnje katedrale Sagrada familija. Uostalom, gotovo da nema osobe koja nije čula za ovu Gaudijevu katedralu. Ona je pre svega arhitektonsko, a ne religiozno čudo, iako je puna religioznih simbola. NJena izgradnja je započeta 1882, a godinu dana kasnije Gaudi je preuzeo taj projekat, a zatim ga je učinio čudom, kombinacijom gotskog stila i art nuvoa. Do kraja života Gaudi je uspeo da završi jedva četvrtinu ove katedrale, odnosno samo jedan od 18 tornjeva po kojima je ona prepoznatljiva. Osim smrti umetnika, dalju izgradnju omeo je kasnije i građanski rat, tokom koga je uništena Gaudijeva radionica, tako da je teško bilo realizovati umetnikovu zamisao. Završetak se planira za stogodišnjicu smrti Gaudija.

Katalonija je početkom prošlog veka svakako bila pionir u modernizmu. Posebno je značajan restoran „Els Quatre Gats“, koji je otvoren 1897. godine a renoviran 1978. U ovom nekada baru, pabu, novinskoj redakciji i restoranu okupljali su se svi umetnici koji su živeli u Barsi. Interesantno je da je jedan od prvih koji je tu organizovao izložbu bio upravo čuveni Pikaso. Iako se nedaleko od tog restorana nalazi Pikasov muzej, mnogo interesantnija dela ovog umetnika se mogu naći u muzeju u Madridu. Jedna od najpopularnijih ulica u Španiji, pa i šire, jeste Rambla, u kojoj se mogu naći brojni svirači, pantomimičari, cvećare, prodavnice i kafići. Ovo je i „najčešće“ mesto gde možete ostati bez novčanika. Uostalom, Barselona jeste poznata po kreativnim džeparošima tako da svi preporučuju dodatni oprez. U blizini se nalazi i muzej moreplovstva od kojeg je veći samo muzej u Griniču. Sa tog mesta se pruža pogled na Kolumbov toranj, koji se nalazi na mestu na kojem su moreplovac i Indijanci kročili na evropsko tle posle otkrića Amerike. Muzej, tragovi nekadašnjeg grada, stara luka i srednjovekovni dokovi, svedočanstvo su prohujalih avanturističkih vremena katalonskih pomorskih trgovaca, kada je ovaj grad bio jedan od centara moći.

Nasuprot modernizmu i atipičnosti Barse nalazi se pre svega aristokratski Madrid. Tome svakako doprinosi Kraljevska palata, koja je najveća u Evropi i zvanična je rezidencija kraljevske porodice. Palata je izgrađena u 18. veku po nalogu kralja Filipa V, na mestu starog mavarskog utvrđenja Alkazar. Osim po arhitekturi, palata je poznata i po unutrašnjem dizajnu i umetničkim predmetima koji se u njoj nalaze. Deo palate su i Sabatini vrtovi, a u neposrednoj blizini nalazi se pozorište, odnosno opera Teatro Real, katedrala Almudena i Plaza de Oriente, trg sa vrtovima i skulpturama španskih monarha.

Uprkos impresivnosti ove palate, najveći utisak, bar na mene ostavio je ostavio park Buen Retiro, koji obuhvata površinu od 1,4 kvadratna kilometra. Do kraja 19. veka pripadao je monarhiji, a sada je javni park u kome se nalaze vrtovi, jezero, skulpture, izložbeni prostori, uključujući spomenik kralju Alfonsu XII, ružičnjak Rosaleda, u kome se nalazi statua Palog anđela, staklenik Palacio de Cristal, paviljon Palacio de Velasquez, galerija Cason del Bueno Retiro, vojni muzej Ejencito kao i staza skulptura Paseo de la Argentina.

Ipak, sve to ne čini ovaj park impresivnim već ljudi. Puno porodica, parova ali i pojedinaca kratki predah od gradske gužve traže upravo na ovom mestu. Kupljeni sendvič, ležanje na prostirki na travi, sa pogledom ka nebu i uživanje u spokojstvu zelenila parka je neprocenjivo. Za većinu građana Madrida ovo je svakodnevica, dok je meni to pomalo vanzemaljsko iskustvo. Gledam par, koji uživa na travi, ali uz sendvič vade i flašu šampanjca. Sjajna ideja za narednu posetu parka. Taj veseli, ali pomalo usporeni duh Španije sa primesama uživanja u samom životu može se osetiti i na poznatim tržnicama lokalnih namirnica i jela. Zato ne treba nikako propustiti Merkado de San Migel. Samo treba biti hrabar, pokazati prstom odnosno izabrati nešto od izloženog, a zatim uz morske đakonije popiti i čašu vina. To je moguće uraditi tokom celog dana, dok je vikendom otvorena do kasno u noć, tako da je popularna destinacija kako za stanovnike Madrida tako i za turiste.

Nedaleko odatle se nalazi Trg Major, koji je centralni trg grada, okružen trospratnim stambenim zgradama sa 237 balkona koji gledaju na trg. U centru trga nalazi se statua kralja Filipa III na konju. Tokom istorije imao je različite namene, a sada je najpoznatiji jer se na njemu 15. maja održava proslava praznika Svetog Isidora, koji je zaštitnik Madrida. Od trgova treba obići i Trg Sibeles, u čijem se centru nalazi poznata mermerna fontana Sibeles i gde se proslavljanja uspeha navijača fudbalskog kluba Real Madrid.

Ako ste za doček Nove godine u Madridu, popularno mesto za to je Kapija sunca. Trgom dominira Kasa de Koreos, nekadašnja zgrada Pošte, a danas sedište madridske lokalne samouprave. Građevina je prepoznatljiva po satu koji se na njoj nalazi. Interesantna je tradicija da se u ponoć između stare i nove godine uz svaki otkucaj sata pojede po jedno zrno grožđa. Veruje se da tih 12 grozdova donose sreću u novoj godini. Na ovom mestu se nalazi i simbol Madrida, odnosno bronzani spomenik medveda koji jede jagode sa stabla. Šta je tačno tu prikazano i danas je predmet rasprave. Neki veruju da nije reč o stablu jagode, već o srodnoj biljci koja je nekada rasla na području Madrida, dok neki veruju da je isprava umesto medveda bila medvedica. Poseban doživljaj je prošetati bulevarom Gran Via, koji je poznat po brojnim prodavnicama. Činjenica je da ćete uprkos velikom izboru za bezgranični šoping većinu vremena provesti gledajući u fasade u stilu art deco i art nuvo.

Španija je svakako izbor za svakoga, ali je ona znatno i više od Barselone ili Madrida. Svaki grad je deo te kulture i tradicije i daje da se nasluti zašto je ova država tako fascinantna milionima turista. Opet s druge strane potpuno je drugačiji doživljaj obilazak Ibice ili Palma de Majorke. To je neka druga priča ove neverovatne države.

Prado, Pikaso, Dali

Kada je reč o umetnosti, muzej Prado jeste jedan od najposećenijih na svetu i ima jednu od najboljih zbirki evropske i španske umetnosti. Uprkos tome interesantniji, bar meni, bio je obilazak Muzeja nacionalnog centra umetnosti kraljice Sofije. U njemu su prikazana dela španske umetnosti 20. veka.

Stajati pred Pikasovom Gernikom je nemerljiv i nadrealni osećaj. Fotografisanje je zabranjeno, ali i utisak je toliko upečatljiv tako da i sada kada zatvorim oči mogu videti tu impresivnu sliku. Ne znam kako neko „shvata“ ili tumači sliku ali većina nas koja je preživela bombardovanje 1999. svesna je bola i patnje kojim je prikazano bombardovanje grada Gernika 1937. godine. Osim brojnih Pikasovih dela u ovom muzeju mogu se naći i umetnička dela Dalija.