Baskija (1): Bilbao na vodi

Voleo sam onaj kvadratić podeljen dijagonalom na crveni i zeleni trougao. I voleo sam njihove džempere. Mislim da i dan danas imam još jedan. I par letnjih košulja. Jednu posebno volim i ne dam je nikako, vodim žestoku bitku svaki put sa svojom H, jednu žutu sa sitnim karo dezenom, u kome se, na džepu smestio kvadratić sa dva trougla pa mu tako složene boje: zelena, crvena, žuta, dođu kao asocijacija na semafor.

Prošlog meseca smo bili desetak ili neki dan manje u Baskiji. Sredinom osamdesetih nije bilo Al Kaide i Isisa ali su zato Crvene brigade, Ira i baskijska Eta dizale u vazduh automobile, ubijale ljude što po Irskoj, Italiji i posebno Španiji. Nekadašnji borci ili teroristi su, za slučaj da su preživeli ili još ne trunu po kazamatima evropskim, postali poslovni ljudi. Ovo kao uvod za ono što želim da kažem, o Baskiji.

ZELENO. Prvi utisak – zeleno, volim te zeleno… Lorka Frederiko Garsija. Onda čitamo da u Baskiji koja je većinom Španska, i manjim delom zauzima deo Francuske rivijere (Bijaric, Hondaribia, Sen Žan de Lus) imaju samo 100 statističkih sunčanih dana, ostalo je kiša i magla… Zeleno, zdravo zeleno.

Bilbao je strašno stradao u velikoj poplavi, ne tako davne 1983. Veliki poplavni talas od 6 metara potpuno je prekrio staro gradsko jezgro i praktično ceo grad. Na nekim od starih zgrada u centru vidi se linija poplavnog talasa. Grad je samo u poslednjih 20 godina promenio lice i postao jedan od glavnih turističkih destinacija. Država je postigla dogovor sa nacionalistima, Baskija je dobila veliku autonomiju, praktično sav budžet koji hemijska i druge industrije ostvaruju ostaje kod njih i pametno se ulaže, u infrastrukturu, ekologiju i kulturu… Ono što je na mene ostavilo najjači utisak posle zadivljujućeg arhitektonskog rešenja arh. Frenk Gerija – muzeja apstraktne umetnosti Gugenhajm (ali , ruku na srce ne i njegovog unutrašnjeg sadržaja) koji je otvoren 1997. i s čijom je izgradnjom krenulo i uređenje priobalja ili projekta BILBAO NA VODI (što može, i treba da bude posebna priča) je Zubi Zuri (ili Beli most) interesantno rešenje premošćavanja reke Nervion ništa manje poznatog dela arh. Calatrave. Ono što pleni, pored starog jezgra, dobro rešenog silaska na obale sa kulturnim sadržajima, muzejima, filharmonijom, je APSOLUTNA ČISTOĆA…