Beč: Najdraži grad Marka Tvena

U Beč je, s porodicom, došao krajem septembra 1897. da bi njegova kći Klara u muzičkoj prestonici sveta uzimala časove pevanja i klavira.

Prvih nekoliko meseci stanovali su u „Metropolu“ (hotelu koji vise ne postoji – bio je sedište Gestapoa u Drugom svetskom ratu), tokom leta u jednoj banji kod Beča, a u „Ambasadoru“ od oktobra 1898 (kada je i otvoren) do povratka kući, u maju 1899.

Mark Tven i Beč – bila je to obostrana ljubav.

Bečke novine često su isticale zadovoljstvo što tako slavna ličnost boravi u njihovom gradu.

Tven je, pak, u svojim prilozima za američku štampu visoko ocenjivao život Beča i Bečlija.

Na dan njegovog povratka u SAD primio ga je, u privatnu posetu, car Franjo Josif.

Pisac i svetski putnik rekao je caru da mu nikad nigde nije bilo tako dobro kao „u divnom i udobnom Beču“, čije su lepe zgrade, „velike ali graciozne“, baš kao i stare gradske ulice, za njega bile izvor inspiracije.

Tokom Tvenovog boravka u Beču ubijena je, u Ženevi, carica Elizabeta – Sisi.

Tven je pisao je o atentatu, ali se ne zna da li je bio na sahrani.

Neki pišu da jeste, neki da nije. Pošto je kovčeg sa caričinim telom položen u Kapucinsku kriptu, preko puta „Ambasadora“, čini se uverljivom verzija po kojoj je pogrebnu povorku posmatrao iz hotelske sobe.

Sretao se u Beču s mnogim novinarima i umetnicima, ali i političarima, naučnicima, poslovnim ljudima.

Pisao je o poljskom izumitelju Janu Šćepaniku (1872 – 1926), koji je pronašao neku vrstu televizora (fernseher, kaže se u Austriji i danas).

Sprijateljio se sa baronicom Bertom fon Šutner, dobitnicom Nobelove nagrade za mir, 1905. (Posle glagola voleti, najlepši je glagol pomagati – njene su reči).

Sretao se i sa Johanom Štrausom, upoznao Karla Krausa, beskompromisnog satiričara koji je kritikovao „sve i svašta“ – pa i „veličanje“ Marka Tvena.

U klubu novinara održao je zabavan i duhovit govor na nemačkom o svojim mukama s tim jezikom i svojoj „misiji“ – da ga „reformiše“.

„Nađi neki drugi način da nas smaraš“, predlagali su mu, navodno, ljudi kad bi pokušao da govori nemački.

Tako u šali, a u zbilji, zaista se pripremio da s carem govori na nemačkom – ali je na vreme odustao.

Štampa u Americi objavljuje Tvenove dopise iz Beča, a zanima se i za njegovo zdravlje. Krajem 1897. pronela se vest da je umro.

Jedan njujorški list dao je uputstva svom dopisniku: „Ako je Mark Tven vrlo bolestan, 500 reči, ako je mrtav, hiljadu.“ Pisac je to prokomentarisao u svom stilu: „Izveštaj o mojoj smrti previše je opširan.“

Mark Tven je izjavio jednom prilikom da je na ovaj svet došao s Halejevom kometom (pojavila se u novembru 1835, kad je on rođen) i da će biti razočaran ako sa njom i ne ode. Umro je 21. aprila 1910, dan pošto se kometa približila Zemlji.

Spomen-ploča na hotelu „Ambasador“ otkrivena je na stogodišnjicu njegove smrti.

Sahranjen je u Elmiri, država Njujork. Njegov grob godišnje obiđu hiljade poštovalaca.

Dolaze, iz celog sveta, i u gradić Hanibal na reci Misisipi, da vide mesto opisano u knjigama „Tom Sojer“ i „Haklberi Fin“. Hemingvej ih je smatrao najboljim američkim romanima.