Crkve su odavno bile prostori u kojima su umetničke slike stalna dekoracija.
Dapače, mnogima je prvi pravi kontakt sa slikarstvom bio vezan za crkvu. Čak i nepismeni su poruke Biblije mogli lakše razumeti posmatrajući biblijske prizore oslikane u crkvama. Danas se crkveni prostori iznajmljuju kao bilo koji drugi. Ne mali broj crkava, koje poseduju vredne slike, naplaćuje ulaznice. U Veneciji je to sasvim uobičajeno.
Od početka septembra do decembra u Votivnoj crkvi u Beču (crkvi koju je Franc Ferdinand podigao u XIX veku u znak zahvalnosti što je preživeo atentat) na dvestotinak metara od gradske kuće i Parlamenta polovinu crkvenog broda zauzima izložba “Veliki majstori renesanse”. U drugoj polovini, odvojenoj paravanom, odvija se uobičajeni crkveni život.
Uz podršku novina “Kronen cajtung” u prirodnoj veličini 53 dela Botičelija, Leonarda, Mikelanđela i Rafaela. Ulaznice skupe: od 12 do 17 evra, na državni praznik ulaz besplatan za one koji donesu primerak Kronen cajtunga. Gužva velika.
Pred posetiocima tet-a-tet dela za koja bi morali da obiđu desetak svetskih muzeja, da izvijaju vrat u Sikstinskoj kapeli, guraju se u najzagušljivijoj prostoriji Luvra gde se iza debelog stakla osmehuje Mona Liza, jedna do druge poređane tri Madone Rafaela (ona iz Luvra, Galerije Ufići iz Firence i naravno iz bečkog Kunst historiše muzeja na koju su domaćini posebno ponosni). Naravno, reč je o kopijama. Dobrim kopijama. Imena kopista nepoznata. Verovatno anonimni majstori iz Trećeg sveta? Kradom prisluškujem komentare posetioca. Mnogi su razočarani bojama. Kažu da su bleđe i svetlije no što su zamišljali. Zapravo ne znam šta su zamišljali. Boje odgovaraju današnjem stanju slika. Verovatno su imale puniji sjaj, izraženiju boju kad su nastajale. Vreme čini svoje. Nedostaje i senka stoletnih zidova koje ukrašavaju. Šta bi tek rekli da su boje jasne i jake kao kad su slike nastajale? Na jednom autentičnom malom grčkom hramu u Metropolitan muzeju u NJujorku projektor baca s vremena na vreme izvorne boje na zidove hrama i hram, naravno, izgleda kao potpuni kičeraj.
Kakav smisao imaju ovakve izložbe? Ne liče li na realiti programe koji prostotu pokušavaju da zasene unapred objavljujući da prostor realitija krase dela najpoznatijih imena iz istorije umetnosti ne obrazlažući da je reč o kopijama.
Zašto kopije nemaju vrednost originala kad izgledaju isto? Zato što su van konteksta. Zato što ne pripadaju vremenu u kome su oslikane. Zato što ne otvaraju nova viđenja sveta koja su svojevremeno originali otvarali. Zato što nastaju bezočnom eksploatacijom umetnika kojima je nož pod grlom geostrateški položaj njihovih zemalja i siromaštvo. Zato što se umetnost ne konzumira. Sve je to sitna podvala malih pohlepnih menadžera na koju nasedaju ljudi željni lepog i vrednog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
