Beč: Vile, carice i kraljice

Muškarci u tamnim odelima i leptir mašnama, žene u dugim balskim haljinama, zatim poneki zaljubljeni pogled i dodir ruku, čini ih, bar u tom trenutku, u mojim očima – Elizabetom i gospodinom Darsijem. To je uticaj britanske književnosti, a ne realnosti, jer upravo tako sam zamišljala bal u Pemberliju, dok sam sa uživanjem iznova i iznova davno čitala „Gordost i predrasude“.

Ako se „skloni“ po strani uticaj britanske književnosti, suština je da je to veče u Beču u hotelu Šenbrun najlepši spoj austrijske i srpske kulture i tradicije, odnosno nekadašnje carske Austrougarske i zavodljive Obrenovićeve Srbije.

Inače, tradicija srpskog bala u Beču datira još od davne 1846. godine, kada je knez Miloš Obrenović došao na ideju da organizuje manifestaciju na kojoj bi jednom godišnje okupljao sve Srbe koji žive u Beču. U skladu sa tim Obrenović je dao nalog Johanu Štrausu mlađem da napiše odgovarajuću prateću kompoziciju za ovaj bal, pa je tako nastao „Srpski kvadril“. Ova kompozicija je prvi put i izvedena na tom prvom balu u glavnom gradu Austrije 28. januar 1846. godine i njome danas započinje svi svetosavski balovi u svetu.

S druge strane, utisak carske Austrougarske ostavlja samo mesto gde se održava Svetosavski bal – hotel Šenbrun, koji je izgrađen još 1787. godine kao gostinjska kuća carske porodice i to u blizini zimskog dvorca – Šenbruna, jedne od najpoznatijih turističkih atrakcija Beča. Hotel Šenbrun je iz gostinjske kuće pretvoren u gostionicu sredinom 19. veka i tokom istorije je nekoliko puta bio zahvaćen požarom ali je svaki put bio renoviran. Danas hotel kao takav, takođe, predstavlja spoj istorije, odnosno tradicije i savremenog doba.

Te večeri u hotelu Šenbrun u punom sjaju se pokazalo poštovanje kulturne različitosti kao jednog od glavnih načela savremene Evrope. Plesna škola Imverfol, koja već godinama učestvuje u zvaničnom programu Svetosavskog bala, i ovaj put je dočarala balsku tradiciju u Austriji, dok je folklor KUD „Branko Radičević“ iz Beča odigrao gradske igre, kojima je dočarana tradicija iz Srbije. Srpska kultura jeste deo evropske, a to su najbolje pokazali i učesnici programa.

Ceremoniju otvaranja najavili su voditelji bala glumica Anica Dobra i glumac Ivan Bosiljčić, a uz zvuke melodije „Oj, Srbijo, mila mati“ obeležen je ulazak ceremonijalne povorke sa domaćinom bala, članovima organizacionog komiteta, devojkama koje su nosile modele kolekcije „Vile, carice i kraljice“, našim istaknutim umetnicima i vokalnim solistima koji su uveličali ovaj bal.

Svečanu povorku je predvodio Organizacioni odbor u sastavu Milorad Mateović, predsednik Srpskog centra, koji je 1996. godine i pokrenuo inicijativu da se posle više od jednog veka nastavi tradicija srpskog bala, kao i Borislav Kapetanović, predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču. Sa njima su bili i Vesna i LJubiša Dimitrijević, predsednica i potpredsednik udruženja „Dijaspora Media“, kao i Velimir Agovski, umetnički direktor, koji je osmislio program i ovog 20. bala.

Impresivno je odzvanjalo balskom salom, pa i dalje kroz prostorije starog hotela, pevanje himne Svetom Savi, celokupne publike zajedno sa operskim pevačem Rankom Jovićem.

Čast da svečano otvori 20. jubilarni Svetosavski bal u Beču je dobio srpski proslavljeni glumac i režiser Dragan Bjelogrlić. Trenutak kada su Anica Dobra i Dragan Bjelogrlić zaplesali, čime su otvorili bal, oduševio je sve prisutne. Poznati par, kako čujem impresije drugog para, koji je sedeo za stolom kraj mog, izaziva kod njih nostalgiju jer ih je podsetio na vreme kada su otišli iz Srbije početkom devedesetih godina prošlog veka. Upravo kada su Dobrica i Bjelogrlić glumili Lunu i Crnog u sada već antologijskom filmu – „Crni bombarder“, koji je donekle i najavio šta će se sve desiti kasnijih godina. Ipak, nostalgija za nekadašnjim vremenima je kratkog daha i zaboravlja se, kada par kraj mog stola odlučuje da ustane i pridruži se drugima na podijumu. Gledam i dalje taj par kako počinje da igra valcer i čini mi se kao da im pri svakom okretu u mislima prolazi po jedna godina boravka van Srbije, a posle svakog, osmeh na licima je sve veći, da bi na kraju došli do sadašnje 2017. godine. Blistavi osmeh na njihovim licima dovodi me do zaključka da je vredelo. Setu sa početka plesa zamenila je mimika čistog spokoja i zadovoljstva, kao da su tokom valcera rekapitulirali šta su uspeli da izgrade za tih četvrt veka. Većina parova sa osmehom na licu je kružila u osmice salom. Bal je definitivno počeo! A zatim je trajao i trajao, u veseloj atmosferi, do ranih jutarnjih časova.