Bela palata 30 puta veća od Bele kuće

Sem decenijskog sukoba sa kurdskim separatistima PKK, turska vojska je angažovana i preko granice, u Siriji i Iraku. Tako posmatrano, ispada da je ova zemlja ne samo u vanrednom stanju proglašenom posle neuspešnog vojnog udara 15. jula, već i ratnom.

Izveštaji o pogibiji pripadnika bezbedonosnih snaga Turske stižu svakodnevno, ali najveći turski gradovi Istanbul i Ankara žive kao da se skoro ništa ne dešava, u šta je mogla da se uveri i grupa novinara iz balkanskih zemalja. LJudi žive, rade, gužve su hronične, o politici se priča, ali nema histerije.

Na sve strane se gradi. Infrastruktura, stambeni kompleksi, poslovne zgrade…“Beograd na vodi“ mačji je kašalj u poređenju sa graditeljskim projektima koji se sprovode u Turskoj. Povodom Dana Republike, u subotu je u Ankari otvorena nova železnička stanica koja je koštala više od 200 miliona evra i koja je, po tehničkoj i opremljenosti pratećih sadržaja, opet pomerila standarde. Turska ove godine očekuje rast BDP od 3,5 odsto, što jeste manje u poređenju sa prošlogodišnjih 4,1, ali zvaničnici ove zemlje veruju da je očuvano poverenje u tursku ekonomiju i da će već sledeće ponovo biti u svetskom vrhu po rastu privrede i privlačenju stranih investicija.

Pored izgrađenog trećeg mosta preko Bosfora, tunela ispod bosforskog moreuza i najavljenog trećeg aerodroma u Istanbulu, jedan od dokaza grandioznih projekata koji se u Turskoj izvode je i predsednički kompleks u Ankari. Smešten u delu grada koji se zove Beštepe, u okviru Ataturkove šume, kompleks koji je kolokvijalno nazvan „Bela palata“, AK saraj (AK palata), što je očigledna aluzija na tursku vladajuću Partiju pravde i razvoja (AK partiju) zauzima oko 300 hiljada kvadratnih metara, ima više od hiljadu prostorija i u njemu radi nešto manje od hiljadu ljudi. Prema navodima zapadnih medija od američke Bele kuće, „Bela palata“ je veća 30 puta.

Kompleks je građen godinama, uz brojne kontraverze. Pravnici su tvrdili da je gradnja nelegalna jer nije valjano izvršena prenamena zemljišta. Arhitektama je smetao idejni projekat. Ekolozima uništenje šumskog područja. Građani su se pitali koliko će to da košta… Ali Erdogan je rekao, ima da se gradi, da se pokaže veličina „nove“ Turske i tako je bilo. Predsednički kompleks je izgrađen i otvoren pre dve godine. Nisu brojni novinari koji su posetili ovo zdanje, a to zadovoljstvo je imala grupa od dvadesetak novinara balkanskih zemalja, koja je, na poziv turske vlade nedavno posetila Ankaru i Istanbul.

Put pored kompleksa i dalje je, iz bezbedonosnih razloga, zatvoren za saobraćaj. U noći neuspešnog vojnog udara grupa pučista je pokušala da osvoji palatu, koju su, uz obezbeđenje branili i okupljeni građani. Bilo je mrtvih i ranjenih, a u spomen na tada ubijenog vojnika, u dvorištu se, pored prijavnog odeljenja nalazi oklopno vozilo okićeno turskom zastavom na kome piše „Šehid Mustafa Bujurpojaz“. Pre ulaska u palatu, ograđenu visokom ogradom i koju na ulazima čuvaju naoružani vojnici i pripadnici tajne službe, čeka se bezbedonosna kontrola, koja traje bar pola sata. U prijavnoj kancelariji nalaze se portreti Ataturka i Erdogana. Fotografisanje unutar palate nije dozvoljeno, kao ni unošenje laptopova, kamera i bilo kojih tehničkih uređaja sem mobilnog telefona. Predsednički kompleks sastoji se od nekoliko zgrada, rezidencije, zgrade za prijem stranih zvaničnih delegacija, radnog dela… Pominju se podzemni bunkeri, komandni centri, ali to je već „top secret“. U okviru kompleksa su park, fontana, džamija sa četiri minareta, nazvana „Narodna džamija“. U vreme Osmanlija samo su sultani mogli da grade džamije pored palata, tvrde poznavaoci istorije ovog dela sveta. Deo palate koju su obišli balkanski novinari u mermeru je, monumentalan, moderno opremljen… Ekstravagancije i kiča, ipak, nema. Štaviše, uređena je sa merom. Grandioznost je ono što upada u oči. A koliko je koštala? Zvanično nije saopšteno, pominju se stotine miliona evra, 200,300,500… Da li je taj novac mogao pametnije da bude iskorišćen? To je već pitanje za građane i birače Turske.

Balkanci su vladali

Domaćini su se na svakom koraku trudili da pokažu bliskost balkanskih zemalja i naroda. Kudret Bulbul, direktor relativno nove državne institucije YTB, koja se bavi turskom dijasporom i bliskim zajednicama, podseća da su tokom Osmanske imperije pripadnici mnogih balkanskih naroda zauzimali važne položaje, navodi Mehmed pašu Sokolovića, rodom iz Bosne, ali i desetak vezira albanskog porekla. „Mnogi misle da je Osmanska imperija vladala Balkanom. Čini mi se da je suprotno. Balkanci su vladali Osmanskom imperijom“, primećuje Bulbul, koji, kao i ostali turski zvaničnici „balkanske prijatelje“ upozorava na opasnost FETO organizacija koje postoje u mnogim zemljama. Turska tvrdi da iza pokušaja vojnog udara stoje bivši imam Fetulah Gulen i njegova FETO organizacija, koju su proglasili za terorističku.