Bele hrizanteme pred Južnom kapijom

Izgorela je Južna kapija Seula?! Da li je tako nešto moguće u zemlji kao što je Koreja? Tužno je počeo utorak kada sam jutarnje listanje novina počeo sa slikom tog užasa. Srce mi se zaista steglo jer znam šta taj mali, „živi“ komad istorije znači za ponosne Korejce.
Nisam zagovornik ljubavi prema apstraktnim pojmovima kao što su „moj grad“, „moja zemlja“, ali za neke stvari jednostavno voliš da su tu, da ih vidiš svaki dan kad prođeš kraj njih. Za Korejce je ta kapija nacionalno blago broj jedan i nacionalni ponos. Stoji na tom mestu 610 godina i odolela je svim invazijama Japanaca od 16. veka i Korejskom ratu, da bi je sada spalio starac samo zato što nije pazio kome i za koliko prodaje svoju zemlju. Nije fer, neke stvari se jednostavno ne diraju bez obzira na sve.
Južna kapija Seula podignuta je 1398. po naređenju kralja Teđoa iz dinastije Đoseon i bila je jedna od glavnih kapija tadašnjeg Seula. Do pre neki dan drvena konstrukcija na postolju od kamena bila je i najstarija građevina od drveta u glavnom gradu Koreje. Nalazi se u samom centru Seula i nekoliko stotina metara od hotela u kojem sam bio smešten, pa sam mogao svaki dan da uživam u njenoj lepoti pri polasku u obilazak. Dominirala je iako je okružena modernim neboderima. To je i prvi spomenik pored kojeg sam prošao po dolasku u Seul. Ima dva imena. Najpre je nazvana Sangnjemun (prevod bi u slobodnijem tumačenju mogao da glasi kapija vrline ili kapija ispravnosti). Kasnije je postala poznatija kao Namdemun ili Velika južna kapija. Japanci su tokom okupacije Koreje (1910-1945) porušili stare zidine Seula, ali su kapiju poštedeli. Oštećena je tokom Korejskog rata (1950-1953) i renovirana desetak godina kasnije, ali je tek 2006. otvorena za posetioce i obilazak je besplatan. Velika južna kapija smeštena je na kružnom platou oko kojeg se odvija saobraćaj (nalik beogradskoj Slaviji) i nalazi se u jednoj od najvažnijih ulica Seula koja povezuje železničku stanicu, glavni trg na kojem je stara gradska većnica, Doksugang i Gjongbokgang srednjovekovne palate, a u istoj ulici su i ambasada SAD, zgrada korejske vlade i spomenik admiralu Li Sun-Sinu.
Tužno je gledati slike ljudi koji pohode zgarište ovih dana. Sa sobom su poneli bele hrizanteme. Kažu, srca su im gorela dok su gledali snimke na televiziji. Neposredno pored kapije nalazi se i najveća pijaca Seula (Namdemun market), pa će hiljade ljudi koji svaki dan tu dolaze morati neko vreme da okreću glavu od sumanutog poteza sumanutog sedamdesetogodišnjaka Čaea, koji je u aprilu 2006. pokušao da zapali i Čangjong palatu u Seulu (osuđen na uslovnu kaznu zatvora od dve godine i oko 15.000 dolara). U nedelju je, prema dobro osmišljenom planu, sačekao završetak smene čuvara kapije i uspeo se na nju nešto posle osam uveče. Ni stotinu vatrogasaca nije moglo da pomogne. Krivica se sada svaljuje na slabo obezbeđenje. Samo tri čuvara pazila su kapiju radnim danima od 10 pre podne do osam uveče, a vikendom samo jedan radnik obezbeđenja. Tokom noći jedini „čuvari“ kapije bili su šest infracrvenih senzora i četiri kamere oko nje, bez protivpožarnog alarma i prskalica, sa samo osam aparata za gašenje požara. Rukovodilac institucije za brigu o kulturnom nasleđu odmah je podneo ostavku predsedniku Ro Mu-hjanu. Samo dan nakon požara počelo je prikupljanje donacija za obnovu kapije. Procenjuje se da će za potpunu rekonstrukciju biti potrebno tri godine i da će koštati 20 miliona dolara. Možda nije za utehu, ali i celokupna drvena konstrukcija u Gjongbokgang palati na suprotnom kraju ulice, kako su nam rekli vodiči, predstavlja kopiju originala jer su Japanci srušili sve do kamena. Zato ne sumnjam da će i Namdemun za tri godine ponovo zasijati starim sjajem i onom zanimljivom zelenom bojom koja krasi sve stare korejske građevine.