Bendžamin Frenklin: Prvi Amerikanac

Rođen je 17. januara 1706. godine u Bostonu, državi Masačusets. Otac mu je bio proizvođač sapuna i sveća. Želeo je da Bendžamin postane sveštenik, ali nije imao novca da ga školuje, pa je posle nekoliko godina odustao od te ideje i dozvolio sinu da radi sa njim, a kasnije i bratom u štampariji.

Frenklin je pod pseudonimom pisao pisma za novine svog brata, gde se zalagao za slobodu govora. Nakon što se saznalo ko se krije iza pisama, sedamnaestogodišnji Ben je pobegao u Filadelfiju, gde je nastavio sa radom u štampariji.

Na zahtev guvernera, iste godine odlazi u London da prikupi potrebnu opremu za otvaranje još jedne štamparije u Filadelfiji. Tokom svog boravka upoznaje Deboru, svoju buduću ženu.

Zaprosio je odmah na tom kratkom putu, ali je njena majka, zabrinuta finansijskim stanjem budućeg zeta, odbila prosidbu. Debora je u to vreme imala 15 godina, a Ben 17.

Posle šest godina i lošeg razvoda Debore, uspeva da se oženi njom i ubrzo su dobili ćerku. Pored ćerke Frenklin je imao i jednog vanbračnog sina.

Svoju titulu „Prvog Amerikanca“ je zaslužio radom kao delegat na jedinstvu kolonija u Londonu.

Četvrtog jula 1776. godine Kongres je usvojio Deklaraciju o nezavisnosti, u čijem formiranju je Frenklin pomogao. To je inače prvi ustavni akt kojim su konstituisane SAD.

Zaslužan je i za brojna dostignuća, kao što je otkriće gromobrana i širom sveta poznati eksperiment sa puštanjem zmaja, bifokalnih naočara, modela električne struje kao fluida, zatim doprinosa istraživanju Golfske struje, ali i uvođenja uličnog osvetljenja i reforme američkog poštanskog sistema.

Volt Dizni je u svom crtanom-filmu „Ben i ja“ deci približio uspehe i važnost Frenklina za istoriju Amerike.

Frenklinove političke sposobnosti su se pokazale inovativne za nauku, a zapaženi fenomen je označen kao „Ben Frenklin efekat“.

Efekat označava pojavu da kad učinimo uslugu nekome ko nam i nije naročito drag, da će se povećavati naši afiniteti prema toj osobi, a samim tim porasti i šanse da joj opet pomognemo.

Iskoristio je ovu manipilativnu strategiju za vreme svog rada na mestu člana državnog zakonodavstva Pensilvanije. Kako bi pridobio poverenje kolege zakonodavca iz opozicione stranke, zatražio mu je da mu pozajmi retku knjigu na čitanje, posle čega su razvili prijateljski odnos za ceo život.

Fenomen je prihvatila socijalna psihologija, sa spekulacijama da je bio prvi teoretičar disonance.

„Ne bacajte kamenje na svoje komšije, ako su vam prozori stakleni“ – Bendžamin Frenklin, „Almanah jadnog Ričarda“, 1736. godina.