Benefiti ishrane bazirane na proteinima biljnog porekla 

Poslednjih godina je veoma zastupljena, uz savet primene do tri meseca u kontinuitetu, jer je krajnji cilj dobro izbalansirana ishrana koja će na duge staze obezbediti potpuni zdravstveni benefit, kao i unapređenje zdravlja.

Pogodnosti ovakvog vida ishrane:

Izgradnja koštano tkivnog sistema i mišica

Osnovni zadatak proteina ogleda se u procesu rasta i razvoja. Za bilo koji deo našeg tela koji prolazi kroz proces rasta ili regeneracije proteini su neophodni, a u zavisnosti od pola i godina unos je potrebno korigovati.

Proteini učestvuju praktično u svim procesima u jednom organizmu.

Postizanje hormonskog balansa

Proteini utiču na balans hormona gladi i sitosti, a samim tim i na nivo šećera u krvi. Savetuje se unos od 20-30g proteina po obroku, po mogućstvu da to budu mahunarke, kinoa, tofu, zeleno lisnato povrće, orašasto voće, semenke.

Povoljan uticaj na gubitak masnih naslaga i ubrzavanje metabolizama

Proteini biljnog porekla imaju svoje jedinstvene prednosti od kojih su najvažnija vlakna neophodna za normalno varenje i duži osećaj sitosti. Pored toga, biljke sadrže i fitohemijske sastojke kao što su flavonoidi, karotenoidi i polifenoli, a koji su veoma korisni za dobar metabolizam.

Održavanje mišićne mase kod rekreativaca i sportista

Proces dobijanja mišićne mase zahteva vreme, disciplinu i pravilnu ishranu, odnosno dovoljan unos proteina, 2-3g po kg telesne mase. Plan ishrane sa dovoljnim unosom kalorija i potrebnim unosom belančevina, uz odgovarajući način treninga, zasigurno će omogućiti dobijanje mišićne mase.

Jačanje kostiju kod starijih osoba i dece

Deca u intezivnom rastu i razvoju imaju veće potrebe za proteinima, kao i ostalim makronutrijentima.

Jačanje imunog sistema

Proteini su sastavljeni od aminokiselina koje su ključni deo imunog sistema.

Ako pogledamo izvore proteina biljnog porekla, oni pružaju korisne hranljive sastojke, poput vlakana, nezasićenih masti, određenih izoflavona (soje). Zbog toga se njihova hranljiva vrednost ceni više od proteina životinjskog porekla, iako oni u idealnom slučaju ne obezbeđuju sve esencijalne aminokiseline.

Proteinskom hranom unosimo i čitav niz makro i mikroelemenata koji oskudevaju u svakodnevnoj ishrani – bademi su najveći izvor vitamina E, magnezijuma.

Povoljnom kombinacijom namirnica biljnog porekla u ishrani obezbeđujemo adekvatan unos aminokiselina (proteini soje, pasulja, suncokretove semenke). Biljnim proteinima u najvećem broju slučajeva fali samo jedna esencijalna aminokiselina, a različite grupe su međusobno kompatibilne – što znači da njihove kombinacije čine kompletan profil aminokiselina.

Idealno je unositi zajedno, na primer pirinač sa mahunarkama.

Biljke su odličan izvor proteina jer sa njima unosimo i vitamine, vlakna i vredne antioksidanse. Radi bolje iskoristljivosti u organizmu treba ih konzumirati sa probioticima iz mlečnih proizvoda.

Biljni proteini su odličan izbor za dijetoterapije kod visokih masnoća u krvi i dijabetes melitusa-šećerne bolesti. Koriste se i u svim redovnim redukcionim dijetama za zdrav gubitak kilograma.

Organski biljni proteini prirodno sadrže mnogo dodatnih hranljivih materija koje se nalaze u biljkama poput vitamina B, kalcijuma, joda, gvožđa, selena, omega3 masnih kiselina.

Kako biljke prirodno uzimaju iz zemlje minerale, ti nutrijenti nisu isključeni iz organski biljnih proteina.

Istina je da, na kraju dana, možete jesti proteine biljnog ili životinjskog porekla, ili obe vrste i svejedno se hraniti vrlo zdravo ili vrlo loše. Postoje mnogi načini da se pravilno hranite, kao i faktori koje treba razmatrati pri odabiru načina ishrane.

Proteinske grupe se međusbno niti potiru niti isključuju. Pored vrste izvora proteina, u obzir treba uzeti i način života, zdravstveno stanje i cilj, ne samo nutritivnu ili kalorijsku vrednost bilo koje namirnice, pa i proteina.

Autor teksta je dijetetičar- nutricionista