Bensedin, tamna strana

Pre nekoliko godina u ovdašnjim medijima mogli smo redovno da vidimo naslove poput: “Srbija na bensedinima”, “Srbija je fina tek posle bensedina”, “Svaki treći Beograđanin koji uđe u apoteku traži bensedin”…

Iako je politika izdavanja recepata i kupovine lekova za smirenje u međuvremenu pooštrena, situacija je i dalje zabrinjavajuća: prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje objavljenim u našim medijima, samo u 2016. godini u Srbiji je popijeno 5,3 miliona kutija lekova za smirenje kakvi su na primer “bensedin” i “bromazepam”.

Ovi lekovi postali deo naše svakodnevice. Pre dve godine u akciji „Školarac“ novosadska policija pretresala je torbe učenika nekoliko osnovnih i srednjih škola i u njima između ostalog pronašla oko 200 tableta bromazepama, bensedina i drugih lekova za smirenje.

Nedavno su istraživači sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu ispitivali su zagađujuće materije u Dunavu u blizini ispusta kanalizacije u Novom Sadu. Među tragovima medikamenata koji su tu stigli iz našeg urina, najviše je bilo kafetina, a drugi na spisku bili su antidepresivi.

Čini se da je osim upotrebe, među građanima vrlo rašireno i nerazumevanje dejstva ovih lekova. Najprodavaniji lek za smanjenje nervne aktivnosti kod nas, bromazepam, kao i bensedin ali i valijum sa nekih drugih tržišta, spadaju u benzodiazepine. Često možemo čuti ili pročitati da ih ljudi, osim u vrlo stresnim situacijama kada je upotreba sasvim opravdana, redovno uzimaju kako bi uveče lakše zaspali ili da bi se izborili sa svakodnevnim stresom.

Ono što mnogi od „rekreativnih“ korisnika ovakvih lekova ne znaju, jeste da to zapravo nije lek za dugotrajnu i svakodnevnu upotrebu, već privremena i kratkotrajna pomoć da se izbore sa neuobičajeno stresnim situacijama.

Evo nekih primera kako se ova neželjena dejstva i nesavesna upotreba pokazuju u praksi. Grupa naučnika iz Švedske ispitivala je uzorke krvi ljudi koji su u toj zemlji uhapšeni 2004. i 2005. godine zbog vožnje pod uticajem droge – radi se o oko 15.000 slučajeva. U tim uzorcima nije pronađeno najviše kokaina ili halucinogenih droga jer to nisu najčešće ni bili drogirani ljudi van kontrole koji divljaju ulicama Stokholma. To su u najvećem broju pacijenti koji su pili lekove dobijene na recept: diazepam, nordazepam i drugi benzodiazepini o kojima ovde pišemo. U Švedskoj su, inače, najčešće falsifikovani recepti upravo za benzodiazepine. Čak u 52 odsto slučajeva falsifikovanja, ljudi su pokušali na prevaru da stignu do ovih lekova.

„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs