Beograd: Predrasude u srcu grada

Decenijama sam vezan za taj kraj i poznajem sve kutke i institucije koje se nalaze u špaliru sa obe strane. Zbog sivih fasada i mračnih pogleda najdraži deo je park Manjež i dijagonalno preko puta Akademija 28, koja od 1991. godine neguje razne oblike kulture. Sijaset umetničkih filmova, predstava i izložbi mogla je ovde da se doživi. Često se čuju i lepe note iznutra.

Dugo sam prolazio pored plakata za predstave „Poslednja šansa“ i „Plastika“ misleći da i pored sjajnih glumica koje igraju, nisu vredne pažnje. Valjda poplava komada koji podilaze niskim kriterijumima publike, uzme danak i napravi blokadu u glavi prosečnog gledaoca, kakav sam ja. Još jednom me je život demantovao i objasnio da ne treba imati predrasude. Srećom za razliku od života pozorište ima reprizu. Maestralna gluma na sceni pleni a tekst teče spontano i životno.

U vreme kada ženska monodrama nije važila za respektabilnu i „dugoprugašku“ disciplinu, hrabra i kreativna glumica, Suzana Petričević je krenula sa „Poslednjom šansom“ i stigla do skorašnjeg desetog rođendana od premijere. Proročki tekst Mirjane Bobić Mojsilović, napisan pre dosta godina, danas deluje aktuelno kao proročki omaž DŽordž Orvelovom „Velikom bratu“ metastaziralom u druge oblike takozvanog rijaliti programa. Pandemija koja se u međuvremenu proširila na žalost je potvrdila da se loš ukus i dalje širi i preplavljuje Balkan.

U „Plastici“ glumice Narodnog pozorišta, Suzana Petičević (ovde i režiser) i Nela Mihailović su akterke ove zabavne predstave po tekstu Stevana Koprivice. Bogata udovica kontroverznog biznismena, Milina (Suzana Petričević) i osetljiva novinarka Katarina (Nela Mihailović) sreću se na individualnom treningu da u duetu čekaju dr Štibohara. Svaka zasebno odlučuje da dobiju još jednu šansu u životu. Kroz duhovitu priču provučena vrlo ozbiljna tema na šarmantan način.

Uz Akademiju 28, ovaj deo Savskog Venca i Nemanjine ulice diše oplemenjeni vazduh koji vraća osmeh na posustale duhovno.