Foto: BURA arhivaDa ti pravo kažem, biti ili ne biti, ostati ili otići nije lažna dilema, život prođe u nekom preispitivanju, ako odeš – kajaćeš se, ako ne odeš, opet ćeš da se kaješ.
Razmišljaš da li izaći ili ne izaći na izbore, dati otkaz ili nastaviti da trpiš torturu šefova…
Dokle bre, mora čovek da preseče, reče jedan posetilac otvaranja izložbe koju je u Galeriji O3on priredila Beogradska umetnička radionica BURA.
Predstavilo se 16 autora u različitim medijima, tehnikama i poetikama.
Ono što povezuje radove jeste aktuelizacija opisanog preispitivanja u mnogostrukim kontekstima, bilo da je reč o pitanju emigracije, napuštanju u slučaju emotivnih veza – bez obzira da li su one toksične ili ne (porodica, prijatelji, partneri), prepuštanju sećanju ili okretanju ka budućnosti.
Ili čak odustajanju od futura kao što je suicid.
Projekat se može smestiti i u šire okvire globalizacije (neo-kolonizacije?) i bekstva iz/od nje, zapazila je istoričarka umetnosti Ivona Fregl u prikazu postavke.
Na nedoumice svojstvene migracionoj, filozofskoj, ljubavnoj, egzistencijalnoj… problematici, umetničkim rečnikom su odgovoriti: Zdravko Joksimović, Goran Tomašević, Radmila Duda Ludošan, Goran Stojčetović, Goran Gocić, Marija Gocić, Tamara Antonović, Paul Richard Landauer, Aleksandrija Ajduković, Senka Trivunac, Nadežda Kirćanski, Danica Rakočević, Dušan Đorđević, Jelena Bojanić, Jelica Stojančić i Dragana Nikoletić.
A nazivi njihovih dela hamletovski obojeni ili rezolutni bili su: Odvedi me odavde. Starway to Heaven. Should I stay or should I go? Buridanovo magare.
Da ostanemo ili da palimo?
Biti. Ne biti. Bez naziva (dva puta). Tuđine. Ostajte ovdje. Odlazim jer kažem NE nasilju. Žigosanje za srećan put. Ibarska magistrala. Ostani. Jedna jedina, naša otadžbina.
Radove povezuju citati od Clasha i Šekspira, preko Partibrejkersa i Led Zeppelina do Alekse Šantića i nove makedonske narodne muzike, primetila je Fregelova.
Zanimljivo, sve je ispalo harmonično kao muzika, očigledno svojim uzvišenim tokom relaksirajući nemire duše. Fregelova je zapazila da su umetnici kreirali „sigurno mesto“ za svoje dileme, u okviru koga ostvaruju povezanost sa sebi sličnima, problematizujući savremeni trenutak.
U junsko toplo predvečerje posetioci su skoro pa okupirali ulicu Gavrila Pincipa, lipanj je kao stvoren za kompleksna gibanja (ko razume, shvatiće).
Automobili su izbegavali šetače, a šetači prakticirali slobodu kretanja, zveckale su čaše, točilo se crveno, belo roze vino, vreva je bila slatka i bilo je kao kad se ljudi mesecima ne vide, jer su bili u prisilnom zatvoru i onda izađu među prijatelje.
Željni razgovora, zagrljaja, dodira, smeha i zaborava. Na srpskom, engleskom, nemačkom, grčkom se ćaskalo…
Šapnu mi jedan mladić na vernisažu da je među prisutnima važna ličnost. Pitam ko je to. Kaže: Onaj čovek u belom odelu! Nagrađivani književnik. I još jedan je bitan, vlasnik jedne foto-galerije.
I mnogo umetnika, profesora univerziteta, novinara, čelnih ljudi marketinških agencija, lekara, inženjera, svi su važni, lepo ih je videti na jednom mestu, to se ne dešava svaki dan.
Grad se uželeo lepote, nasmejanih lica, ugodnih razgovora, Normalnosti. Kad se svemu tome udovolji, nestaje dilema otići ili ostati.
Naravno, dok gazda na kafanu, lokal, državu, ne kaže „fajront“, a onda svako na svoju stranu. Ko se domogne idealnog mesta, pričaće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
