Beograd: Uspavana Jalijska lepotica

Priča da je bilo većih i lepših sinagoga u gradu, nije baš tačna, jer ova je svakako bila za dugi niz godina ures, još od šesnaestog veka sefardske kolonije, koja je uglavnom bila locirana na predelu Jalije, donjeg Dorćola, uglavnom oko ulica Jevrejska i Visokog Stevana.

I tu gde je živela, mala, ali vredna Jevrejska zajednica, uvek časno i uvek mukohodno, jednog dana, ponovo su se pojavili ostaci sinagoge, sa prelepim i očuvanim stepeništem boje granita, prastaro zdanje Jalijske sinagoge.

Uz dosadašnjih petnaest izlaganja u zemlji, a izložba će, verujemo krenuti uskoro i u svet, autorka Vojislava Radovanović uz saradnju sa dr Milanom Koljaninom, uradila je velike zahvalnosti vrednu izložbu „Jevreji Srbije u Prvom svetskom ratu“.

Nostalgično sećanje oživljava Neti Munk, koja je svojom hrabrošću i bespoštednim zalaganjem stekla sedam najznačajnijih i najvećih ratnih odličja. Život aškenaskog rabina Ignjata Šlanga, koji je ubijen odmah na početku rata. Neti munk, velika u svojoj običnosti i časti, poput Milunke Savić, nije doživela taj masakr naših Jevreja, jer je od posledica ratnih muka umrla 1924. godine.

Snimak Isaka de Maja, mladića-heroja koji je nestao u Balkanskim ratovima, ili snimak Neti Munk koja na leđima nosi ranjenika, ta prva ratna Bolničarka u Srbiji.

Jedna sinagoga koja se nalazila u Cara Uroša ulici, minirana je od Nemaca. Sinagoga „El Kal Viežo“, koju su čak i nacisti propustili da unište, doživela je da to brzometno urade oni, koji su odmah došli posle njih.

Životi Jevreja, od Balkanskih ratova i dalje, dati su za vreme buduće i sreću zemlje koju su mnogo voleli.

Pojavljivanje ostataka sinagoge „El Kal Viežo“ na Dorćolu, to prelepo stepenište, to nije ni zlopamteća osveta ni krta pobeda. Jednostavno, to je delo i i dar beskrajnog kosmosa i njegove pravednosti.