Beograđanin pešači 4.270 kilometara kroz američke pustinje i prašume

Aca je inače šumarski inženjer po profesiji, ali se bavi i planinarenjem, kajakom, skijanjem i trčanjem.

Jedan od razloga koji su ga motivisali da postane prva osoba iz Srbije koja će prepešačiti više od 4.000 kilometara, pored strasti i snova, jeste ljubav prema planinarskom klubu „Radnički“ i želja da prikupi sredstva za obnovu planinarskog doma u Grbaji na Prokletijama.

Aleksandar je još u martu krenuo na Pacific Crest Trail – planinarsku i konjičku stazu koja se proteže od granice Meksika i Amerike, prolazi kroz Kaliforniju, Oregon, Vašington, i završava u kanadskoj Britanskoj Kolumbiji, 15-ak kilometara severno od državne granice SAD i Kanade. Staza prolazi kroz pustinje i planine, vijuga kroz nacionalne parkove i divlje predele, i tek povremeno prođe kroz poneki grad.

– Moja motivacija za ovo putovanje nastala je tokom mog prvog boravka u Americi, pre 20 godina, kada sam se upoznao sa poštovanjem čitavog sistema dugih staza širom zemlje. Pacifičku stazu, koju nekoliko godina unazad istražujem, odabrao sam jer je najšarenija, najizazovnija i najduža – priča Damnjanović.

Pacifički grebenski put dug je 4.270 kilometra (2.653 milje), penje se do visine od 4.009 metara, a Aleksandar je za nepuna dva meseca prešao nešto preko trećine. Nakon što pregazio Mohave pustinju zagazio je u Siera Nevadu, u kojoj je dostupan povremeno, uglavnom samo preko GPS signala.

– Pacific Crest Trail čoveku omogući da testira sebe i svoje domete, mentalnu i fizičku snagu i istrajnost. Koliko god mislili da smo spremni za ovakve poduhvate, oni nose iznenađenja, nova iskustva i snažne utiske. Jedan od mojih je pustinja. Predeo kakvim do sada nisam hodao, predeo u kome ti sve zavisi od izvora vode koji leži na 100 kilometara udaljenosti, predeo čija surovost ističe svu veličinu života – dodaje Aleksandar.

On je do sada sretao pčele, škorpije i zmije, a na delu rute koji trenutno prelazi hranu čuva u posebnim posudama koje medvedi ne mogu tek tako lako da otvore. Tokom kratkih pauza po gradovima, i duž staze, sretao je upoznavao dobre ljude spremne da PCT-jevcima pomognu u najrazličitijim potrebama – od dobrog obroka do popravke zuba, i to besplatno.

– Ti ljudi, uključujući takozvane „Trail Angels“ (anđeli staze), jedan su od mojih najjačih utisaka. Posvećenost, otvorenost i spremnost ljudi, članova Pacific Crest Trail asocijacije ili stanovnika gradova kroz koje prolazimo, da nam pomognu i da nas podrže je neverovatna. Budi nadu i potvrđuje moju veru u čoveka. Dobrog čoveka – ističe Aleksandar.

Tokom svog puta, Aca piše tekstove i postavlja fotografije na svom blogu „korakpokorak.com“, na kom su dostupne i informacije o prikupljanje sredstava za obnovu doma u Grbaji.

– Pomoć u obnovi Planinarskog doma „Branko Kotlajić“ na Prokletijama u Crnoj Gori još je jedan od razloga koji su me motivisali na ovaj poduhvat. Ovaj dom Planinarskog kluba „Radnički“ postoji preko pola veka. Dužnost je naše generacije da ga uredi i ostavi narednim pokolenjima planinara, da i oni, korak po korak, osvajaju bliske i daleke predele – zaključuje Aleksandar.

Pešačiće do avgusta

Iako to ne stavlja u prvi plan, Aleksandar Damnjanović je prvi čovek iz Srbije i jedan od malobrojnih ljudi sa Balkana koji su se usudili na osvajanje Pacific Crest Traila. Kraj njegovog putovanja planiran je u avgustu, a do tada će sve kroz šta prolazi nastaviti da opisuje u svom blogu „Korak po korak“.