Berlin: Proces i Lusijan Frojd

Zgrada je na uzvišenju, pored kojeg je muzej nacističkog terora, sve to uz jedan deo nekadašnjeg zida koji je ostao da štrči, upečatljivo okruženje: pola istorije Nemačke na jednom mestu, uz izložbe u samoj zgradi, ne može se reći šta je tu pored čega i šta je usred čega. Kafkin rukopis Procesa nalazi se u Nemačkoj, jer su ga Nemci otkupili i živi svoj vitrinski život u Marbahu, gradiću gde je Šilerova kuća i nemački arhiv literature.

U vitrinicama je rukopis, po poglavljima. Pokušavam da dešifrujem elegantne zavijutke koji su visoko propeti: prepoznajem one opšte, Mutter, Vater, Freunde, den Brief, aus den Fenster. Papirići su krhki i teško je dešifrovati šta piše, to me isprepadalo. Šta na primer da Maks Brod nije uspeo da pročita šta piše na njima? Ima mesta koja su strašno precrtavana, ali ipak vlada red, jer rukopis je baš to, pisan rukom. Ili šta da su papiri isparili na tim putovanjima do Izraela i nazad?

Na izložbi su i fotografije, pa otkrih neke nove detalje koji su mi u Kafkinom muzeju u Pragu izmakli: na primer, Felice Bauer stanovala je na jednom ćošku pored koga prolazim svaki drugi dan i Kafka je pokušavajući da se dodvori njenoj majci napisao „Sa Vaše terase mahali ste mi“. Dakle i Kafka je stajao na tom ćošku, ako ništa drugo, uvek ću odsad pomisliti na to kad se nacrtam na tom ćošku, ugao Momsenštrase i Vilmersdorferštrase. Uostalom, ideja za Proces rodila se baš u blizini muzeja, u hotelu Askanisher Hof: gde je Kafka sa Felice veridbu jednog dana i raskinuo, jer se sa svojom Felice osećao kao na suđenju.

Takođe ima još jedna žalosna crtica sa tih zidova izložbe, koju je napisao u nekoj divnoj kući u kojoj je boravio: „Ova soba je toliko lepa, ali s obzirom na moju sudbinu, nisam siguran da ću je zadržati“. Na spratu iznad, je kao što rekoh izložba Luciena Frojda, rođenog Berlinca, a posle Britanca. Prikazani su crteži i jedno ulje. Crteži su portreti, njegovih bliskih, pa i njegovog psa i autoportreti. Frojd ko Frojd, sa onim frojdovskim izduženim licem, sebe je demaskirao, do koske. I svog psa, celu svoju familiju i jednog ružnog lorda Gudmana, ali je svakog skicirao bez mnogo kalkulacije i manipulacije. Originalan lik, ali to se podrazumeva.