Bes kao stvar izbora

Neupravljanje besom veliki je problem današnjeg društva i posledice ima u fizičkim napadima, neobuzdanom ponašanju u saobraćaju, nasilju u školama, psihološkom uznemiravanju, partnerskom i porodičnom nasilju, kao i u incidentima koji uključuju razne vrste oružja.
Osećati bes nije ni loše, ni pogrešno. To je jedna od najprimitivnijih odbrana koje imamo. Ovo je emocija koja se, u različitom intenzitetu i kvalitetu, javlja kod svih ljudi. Bilo da je u pitanju pasivna agresivnost, eksplozivni bes, narcistički bes, bes kao nepodnošenje ličnog neuspeha – on je uvek tu kao jedan od osnovnih načina samosabotiranja u postizanju željenih ciljeva.

Glavni razlog iz kojeg je većini ljudi bes težak za ovladavanje  vezan je za generalizovano opravdanje da je on uobičajena reakcija na određene ljude ili situacije – navika, tako reći. Navike nastaju ponavljanim izborom da se ponašamo na određen način, što znači da moramo mnogo puta napraviti isti izbor da bi se naše ponašanje automatizovalo i prešlo u naviku. Ali, koliko je to zaista uobičajeno? Da li postoji neka opšte uvrežena stanovišta o besu koja nisu zapravo tačna, već su samo predugo u etru?

Mitovi o besu

Evo nekoliko široko zastupljenih mitova o besu na koje bi trebalo obratiti pažnju:

1. bes je nasledan i ne može se kontrolisati – neki ljudi će reći da su nasledili besan način reagovanja od roditelja i da oni ne mogu ništa da urade po tom pitanju. Istraživanje to ne potvrđuju. Postoje plemena čiji pripadnici uopšte ne pokazuju bes. To dovodi u pitanje čak i ideju da je bes univerzalna reakcija. Većina istraživanja smatra da je bes naučeno ponašanje. Dakle, mogli ste kopirajući roditelje kada ste bili deca da naučite da ispoljavate bes i da naučite da takvo ponašanje ima izvesne koristi. Međutim, sve što je naučeno se može i promeniti i time se može upravljati. Bes je emocija koja je pod vašom kontrolom.

2. bes automatski vodi agresivnom ponašanju. Ovo je netačno jer postoji kvalitativna razlika između zdravog i nezdravog besa. Zdrav bes podrazumeva da vam se neki događaji ili ponašanje nekih ljudi ne dopadaju, neko krši vaša pravila i vi želite da taj neko prestane to radi. U toj situaciji, ako osećate zdrav bes, učinićete sve što je u vašoj moći da promenite situaciju ili odete iz nje. Osećećete zdravu uznemirenost i s pravom reći da vas nešto veoma ljuti. Ipak, nećete ispoljiti agresiju, niti ćete razmišljati o njoj. Nezdrav bes, takođe ne mora da dovede do agresije, ali gotovo po pravilu vodi do razmišljanja o agresivnom ponašanju. Nezdravo besna osoba se ne fokusira na načine rešavanja problema, već na opsesivno razmišljanje o tome kako će povrediti, uniziti ili se osvetiti osobi koju smatra izvorom svog besa, ili će aktivno mrzeti situaciju koju smatra izvorom svog besa. Dakle, razlika između zdravog i nezdravog besa je kvalitativna, a ne kvantitativna. Zdrav bes vodi drugačijem načinu mišljenja i drugačijim tendencijama za akciju od nezdravog.

3. ljudi moraju biti agresivni da bi dobili ono što žele – Tačno je da ukoliko ne tražimo to što želimo, često nam se neće ponuditi samo od sebe. Ali traženje ne mora da bude agresivno i da zastrašivanjem drugih stičemo ličnu korist. Možemo dobiti ono što želimo na mnogo efikasniji način ukoliko odlučno, asertivno to i tražimo. Na taj način izbegavamo mnoge posledice koje agresivno ponašanje donosi, a ipak dolazimo do željenog cilja.

4. pražnjenje besa je poželjno – mnogo godina je vladalo mišljenje da je pražnjenje besa korisno (na primer, preporučivano je besnim osobama da se izvrište u sobi ili da udaraju jastuk, kako bi se oslobodile negativne emocije). Današnja istraživanja ne podržavaju tu tezu. Naprotiv, današnja istraživanja su utvrdila da «pražnjenje» besa dovodi do još većeg besa i učvršćuje agresivno ponašanje.

Glavni razlog iz kojeg je većini ljudi bes težak za ovladavanje  vezan je za generalizovano opravdanje da je on uobičajena reakcija na određene ljude ili situacije – navika, tako reći. Navike nastaju ponavljanim izborom da se ponašamo na određen način, što znači da moramo mnogo puta napraviti isti izbor da bi se naše ponašanje automatizovalo i prešlo u naviku.

Kada bes postaje problem

Bes postaje problem kada ga osećamo intenzivno, ponavljano i dugo i kada ga ispoljavamo na neprikladan način. Veoma često ili intenzivno osećanje besa dovodi do ekstremnih fizičkih napora. Tokom produženih i učestalih epizoda besa, određeni delovi nervnog sistema postaju jako aktivirani što dovodi do povišenog krvnog pritiska i pojačanog lupanja srca tokom dužeg perioda. Ovaj telesni stres može izazvati mnogobrojne zdravstvene smetnje, poput hipertenzije, bolesti srca, sniženja efikasnosti  imunog sistema. Sa zdravstvene tačke gledišta, to su dovoljni razlozi za učenje načina kontrolisanja besa.

Sledeći dobar razlog za menadžment besa jesu negativne posledice do kojih besno ponašanje može da dovede. U ekstremnim slučajevima, bes vodi fizičkom nasilju koje često prate mnoge posledice loše po agresivnu osobu i njenu okolinu (zatvor, fizičke povrede i osveta su samo neki od problema do kojih agresivno ponašanje može da dovede). Emocionalne posledice izliva besa su, u nekim slučajevima, i značajnije od svega drugog. Osoba nesposobna da kontroliše sopstvene napade besa često biva uvučena u začarani krug sastavljen od miksa različitih neželjenih emocija. Nakon izliva besa,  ljudi neretko osećaju potištenost, depresivnost, stid, krivicu ili još veći bes povodom činjenice da su „izgubili kontrolu“.

Uvek se ponašamo na način koji nam donosi neku vrstu koristi. Pitanje je samo da li smo sposobni da realno procenimo koje su i koristi i štete od određenog ponašanja i da izračunamo stvarnu isplativost i gubitke koje nam ponašanje donosi.

Čak i kada bes ne uključuje fizičko, već samo verbalno nasilje, mogu se doživeti gotovo sve gorenavedene posledice. U najboljem slučaju, osoba koja ima problem sa izražavanjem besa će postati vrlo neomiljena u svojoj okolini, što će često pojačati njenu besnu reakciju, praćenu drugim nezdravim emocijama.

Isplativost besa

Neprikladno ispoljavanje besa može imati mnogo koristi, u suprotnom ga ljudi ne bi ni ispoljavali. Uvek se ponašamo na način koji nam donosi neku vrstu koristi. Pitanje je samo da li smo sposobni da realno procenimo koje su i koristi i štete od određenog ponašanja i da izračunamo stvarnu isplativost i gubitke koje nam ponašanje donosi.

Ipak, dugoročno gledano, nezdravo ispoljavanje besa nije od koristi ni po vas ni po druge. Vi stvarate neprijatelje, pod rizikom ste od oboljevanja od raznih bolesti i dobijanja kazne, a drugi ljudi ostaju uplašeni, često menjaju stav prema vama, i još češće se povlače i okreću vam leđa.

Muškarci i žene

Nije svima prijatno da se bave svojim besom. To je, ipak, jedna od emocija koju muškarci smatraju prihvatljivijom u odnosima od žena. Kao dečaci, učeni su da su neke emocije neprihvatljive, kao što je I slučaj sa plakanjem. Umesto plakanja, dečaci će skrivati svoj sram ili bol i preusmeriti ga u bes. Neka istraživanja pokazuju da će muškarci često pokazivati bes kada, zapravo, osećaju depresiju ili strah. Oni će bes koji osećaju neretko prenositi svojim najbližima.

Žene podjednako ispoljavaju bes kao muškarci. Ipak, u nekim kulturama je neprihvatljivo da žena pokazuje bes. Od njih se očekuje da zataškaju svoj bes, a one to nekada čine tako da ni ne uspevaju da ga prepoznaju kod sebe. U jednoj opširnoj studiji Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država iz 1995. godine, vezanoj za bes i nasilje, nije pronađen nikakav dokaz da su muškarci besniji od žena. Ono što je studija pokazala je razliku u tome kako muškarci i žene pokazuju bes. Žene su suptilnije, a kao društvo, više pažnje posvećujemo muškom testosteronskom pokazivanju agresije.
 
Neverbalno pokazivanje besa

Ponašanje koje proističe iz osećanja besa je agresivnost. Agresivno ponašanje čine neverbalni i verbalni signali, kao i fizički napad. Neverbalni signali uključuju mrštenje, krivljenje usta, stezanje vilice, odmahivanje glavom, ispravljanje leđa, ukrućivanje tela, stezanje pesnica… Postoje i neverbalni signali koji odražavaju pokušaj da se suzbije intenzitet ljutnje ili zaustavi napad: stiskanje usta, izbegavanje gledanja objekta, prestanak govora, povećanje telesne distance prema objektu, itd. U ljutnji jačina glasa varira u odnosu na normalan intenzitet, bilo da se pojačava ili smanjuje, ali u oba slučaja drugome prenosi poruku o opasnosti. Fizički napad koji proizlazi iz ljutnje, treba razlikovati od nasilja koje proizlazi iz mržnje. Napad ljutite ili besne osobe je usmeren na promenu ponašanja druge osobe, a ne na njeno biće. Kada se postigne promena u ponašanju, ljutnja slabi, a agresivno ponašanje se gasi.

Bes je, nažalost, takva emocija koja će nas pratiti i proganjati ukoliko ne naučimo da se nosimo sa njom. Da bismo ga kontrolisali, moramo naučiti da ga ispoljavamo na odgovarajući način.

Mnogi ne znaju kako da iskažu svoj bes, te ga potiskuju. Istraživanje su pokazala da potisnuti bes šteti, kako umu, tako i telu. Zadržavanje u sebi može dovesti do psihičkih bolesti, uključujući i depresiju. Jedan od načina gledanja na depresiju je da je to bes okrenut ka sebi. Emocija kao što je bes neće prosto nestati ako je ignorišemo. Samo će jačati i stvoriti ozbiljne probleme.

Dakle, osoba može da usmeri svoju ljutnju na druge ljude, ali i na sebe samu, kada proceni da je svojim ponašanjem sebi ili drugim dragim osobama nanela štetu.

Bes je, nažalost, takva emocija koja će nas pratiti i proganjati ukoliko ne naučimo da se nosimo sa njom. Da bismo ga kontrolisali, moramo naučiti da ga ispoljavamo na odgovarajući način. Pošto je svrha ljutnje da utiče na promenu ponašanja druge osobe, a ne samo da bude izražena, možemo govoriti o efikasnom i neefikasnom izražavanju ljutnje. Neefikasno je ono koje ne vodi promeni ponašanja druge osobe, već naprotiv, često pogoršava konflikt.

Efikasno izražavaje ljutnje

Efikasno verbalno izražavanje ljutnje može se postići ako pratimo sledeće principe:

– verbalna poruka uvek mora biti upućena na ponašanje druge osobe, a ne na njeno biće („Smeta mi kada razbacaš stvari po celom stanu“ umesto „Neuredan si, aljkav i nemaran“)

– poruka mora biti jasno određena i razumljiva osobi kojoj je upućena („Razbesnim se kada dođem umorna s posla i zateknem nered u kući« umesto „Na šta to liči, dokle ćete me tretirati kao magarca u ovoj kući“)

– pored ponašanja koje izaziva ljutnju, potrebno je označiti ono ponašanje u kojem drugi treba da se angažuje („Kada odlučiš da se vratiš kući ujutru, obavesti me telefonom, da se ne brinem“ umesto „Izludeću od brige“)

– svoje utiske i pretpostake treba prikazati kao takve, a ne kao činjenice o ponašanju druge osobe („Čini mi se da tebi nije stalo da se angažuješ na ovom projektu“ umesto „Tebe baš boli uvo za naš projekat“).

Poruka treba da je dovoljno snažna da kod drugog izazove minimalnu neprijatnost potrebnu za promenu ponašanja. Ipak, ako je poruka preterano snažna, drugi će se naljutiti zbog nepravedno snažne poruke i malo je verovatno da će promeniti ponašanje.

Dakle, ljudi koji besne to čine jer imaju neku korist. Često je ta korist usmerena na tendenciju kontrole ponašanja drugih – kako oni ne bi bili besni. Ljudi imaju potrebu da kontrolišu onda kada nešto ne mogu da tolerišu. Najbolji način za kontrolu besa – koji mnogi mogu vežbati kao samopomoć, svodi se na razbijanje iracionalnih, usvajanje racionalnih misli I vežbanje opuštanja, relaksacije. Iracionalno je misliti da drugi moraju da se povinuju našim pravilima, dok je racionalno da mislimo da oni to ne moraju, ma koliko bismo mi voleli da to čine. Ovakvo mišljenje samo po sebi smanjuje frustraciju kada nas neko tretira na nefer način. Kada učimo da se relaksiramo, mi stanje organizma dovodimo u suprotnost stanju u kojem smo kada smo besni. Ne možemo istovremeno da budemo opušteni i besni. Što smo opušteniji, manje smo besni, manje i sposobni da to i postanemo. Kada se iskombinuje vežbanje relaksacije s vežbanjem racionalnog pogleda na svet, našu okolinu – dobijamo recept za samopomoć u menadžmentu besa. Ako nekom ovo ne upali, uvek može da ode na lični rad i s profesionalcem provežba dodatne tehnike.

Autor je O. L. I. life coach i trener kontrole besa

www.pozitivnapsihologija.rs

[email protected]

063/8608035