Betoven: U raju ću konačno čuti

I dok je umetnik poslednje dve decenije živeo i stvarao uprkos velikom oštećenju sluha, patio je i od silnih drugih bolesti zbog kojih je preminuo u 56. godini.

Sahrani Betovena u Beču prisustvovalo je oko 20.000 ljudi. To je, u ono vreme, bila gotovo polovina stanovništva tadašnjeg bečkog gradskog jezgra. Među prisutnima, koji su došli da odaju poslednju počast kompozitoru, bili su i Franc Šubert, Karl Černi, Johan Nepomuk Humel…

Samo koji dan nakon Betovenove smrti, pre sahrane, urađena je autopsija, a nekoliko decenija potom ekshumirani su i njegovi posmrtni ostaci. I rezultati su bili poražavajući.

Najpre je utvrđeno da je rođen sa sifilisom. Ova bolest je u Evropu stigla sa američkog kontinenta, a na Starom kontinentu nisu znali kako na pravi način da je leče. Ta boljka je, kako su zaključili neki istraživači, možda doprinela oštećenju sluha.

I problemi sa probavom mogli su da utiču na početak gubitka sluha, kao i neprestane temperature i glavobolje, na koje se stalno žalio i od kojih je patio do kraja života.

Sifilis se, kako su govorili eksperti, manifestovao kroz gastrointestinalne tegobe i gluvoću.

Kada je BBC svojevremeno radio dokumentarac “Viviseciranje Betovena”, stručnjaci su u tom dokumentarnom filmu izneli tvrdnje da je kompozitor patio od zapaljenske bolesti creva, sindroma nervoznih creva, agresivne dijareje, Viplove bolesti, hronične depresije, trovanja olovom i živom, ali i hipohondrije.

Ako se neko zapitao otkud trovanje živom, odgovor je jednostavan.

Betoven je dosta pio. Otac mu je bio alkoholičar, kao i baka, a on se “odao čašici” iz prinude. Naime, u to vreme u Beču je voda bila neispravna za piće, zbog čega je kompozitor pio vino, katkad i pivo.

Istraživači su na osnovu uzorka Betovenove dlake, koja je podvrgnuta analizi, pronašli tragove tih metala povezavši ih sa konzumiranjem vina. A u to doba trgovci vinom su grožđe fermentisali u buradima koja su bila obložena gvožđem, koje može da dovede do različitih neuroloških oboljenja.

Piće je uzrokovalo još jednu bolest – cirozu jetre. Autopsijom je utvrđeno da mu je abdomen natečen a jetra toliko oštećena da se smanjila na četvrtinu normalne veličine.

Ludvig van Betoven je preminuo u Beču 26. marta 1827. godine. U trenutku smrti slavnog kompozitora desio se, kako je zapisano, iznenadni udar groma. I Betoven je iznenada otvorio oči, podigao desnu ruku i čvrsto skupivši dlan u pesnicu. Bio je to njegov pokušaj suprotstavljanja sudbini – ovako su se ispredali mitovi i legende o njegovom odlasku.

Međutim, stvarnost je bila drugačija. To skupljanje dlana bilo je, zapravo, rezultat spazma mišića, izazvanog bolešću koja mu je oduzela život – ciroze jetre, u kombinaciji sa hepatitisom i upalom pluća.

I danas se plete misterija oko poslednjih reči koje je Ludvig van Betoven izustio pre nego što je izdahnuo. Po jednoj verziji, na samrti je rekao:

„Prijatelji aplaudiraju i komedija je završena…“

Ali, druga verzija mnogo je “ubojitija”, jer je, navodno, uspeo da izgovori samo ove reči:

„U raju ću konačno čuti…“