Biljna ishrana može pomoći u prevenciji dijabetesa tipa 2

Poveznica između navika jedenja hrane koja uključuje puno povrća i prevencije dijabetesa je još bolja kad su samo zdrave namirnice pripremljene od biljki, poput voća, povrća, celih žitarica, mahunarki i orašastih plodova uključene u svakodnevnu ishranu, za razliku od ishrane bogate obrađenim žitaricama, skrobom i šećerima. To pokazuje studija koja je objavljena u časopisu JAMA Internal Medicine, piše CNN, prenosi Jutarnji.hr.

– Saznali smo da je biljna ishrana povezana s 23-postotnom redukcijom rizika od dijabetesa, kazao je dr. Qi Sun, vanredni profesor na odeljenju za ishranu Škole za javno zdravlje u Bostonu i koji vodi  istraživanje.

– Dokazali smo da su pojedinci koji su sprovodili zdravu verziju ishrane zasnovane na biljkama i ustrajavali na unosu svežeg voća, povrća, celovitih žitarica, orašastih plodova i mahunarki i minimalozovali unos zaslađenih pića i rafiniranih ugljenih hidrata imali dodatnu redukciju rizika od razvoja dijabetesa tipa 2 u iznosu od 30 odsto, kazao je.

Doktori već dugo znaju da zdrava ishrana, zajedno s redovnim vežbanjem, održavanjem primerene težine uz nepušenje predstavlja način da se prevenira ili odgodi razvoj dijabetesa broj 2.

– Zaista, vegetarijanska ili neka druga ishrana bazirana na biljkama, a koja uključuje slobodne šećere i rafinirane ugljenohidrate može povećati rizik od dijabetesa tipa 2, posebno kad je povezana s niskom razinom telesne aktivnosti, napisao je Tom Sanders, profesor emeritus ishrane na King’s Collegeu u Londonu u pisanoj izjavi koju je distribuirao Science Media Centre. On nije bio uključen u novo istraživanje.

Više od 30 miliona ljudi u SAD-u, odnosno oko deset odsto populacije, ima dijabetes, a oko 95 osto obolelih ima dijabetes tipa 2. Slučajevi dijabetesa su se povećali za četiri puta u zadnje tri decenije.

Dijabetes je globalno u porastu. Broj ljudi s dijabetesom se povećao od 108 milijuna 1980. do 422 miliona 2014., saznaje se od Svetske zdravstvene organizacije.

Novi članak je uključio procenu devet pre obavljenih studija o prehrambenim navikama biljne ishrane i dijabetesa tipa 2 među odraslim osobama. Te studije su uključile ukupno 23,544 slučaja.

Nakon procene podataka u tim studijama, istraživači su došli do rezultata da veće priklanjanje ishrani baziranoj na biljkama donosi manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i to je uravnoteženo među svim životnim dobima i to uprkos posebnom indeksu telesne mase.

U novom članku su i neka ograničenja, među kojima i to da su podaci o ishrani prikupljeni od ljudi koji su sami izvestili o svojim navikama u ishrani, a tu postoji rizik nedostatka obektivne procene. Osim toga, pronađena je samo veza između ishrane bazirane na biljkama i niskog rizika za razvoj dijabetesa. Potrebno je još istraživanja da bi se utvrdilo postoji li doista uzročno-posledična veza.

– Članak podržava ono što je ranije utvrđeno, da je ishrana s velikim udelom vlakana povezana sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih i metaboličkih oboljenja, kazala je istraživačica Alexandra Johnstone iz Škotske. Ni ona nije bila uključena u izradi novog znanstvenog članka.

– Buduća istraživanja se moraju fokusirati na komponente u ishrani koja je orijentisana na biljke, koje su povezane s preventivnim zdravstvenim efektima, kazala je ona u svojoj izjavi.

Novi članak se oslonio na prethodno objavljene studije da bi definisao ‘ishranu zasnovanu na biljkama’ ali sveukupno ‘postoji mnogo tipova ishrane koju se može smatrati ishranom zasnovanom na biljkama, počevši od stroge veganske ishrane, vegetarijanske ishrane do ishrane koja naglašava unos namirnica baziranih na biljkama, ali ne isključuje u potpunosti unos namirnica životinjskog porekla.

Članak je pokazao da jedenje hrane bazirane primarno na biljkama, a koja je uključivala neke životinjske proizvode, kao što je meso, i dalje može biti od koristi, kazao je Sun.

– Imajte na umu da su brojni obrasci zdrave ishrane kao što su mediteranska ishrana ili DASH dijeta takođe bazirani na biljkama. Za ljude koji se već ovako hrane može se reći da su na pravom putu, kazao je Sun.

– Hrana u mediteranskoj ishrani ima veliku količinu antioksidansa, vitamina, minerala i vlakana, a svi su oni ključni faktori za reduciranje hroničnih bolesti, kazala je stručnjakinja za ishranu Rahaf Al Bochi.

– Mediteranska ishrana je više od ishrane, to je način života. Ona ohrabruje da se jede s prijateljima i sa porodicom, da se ljudi druže tokom jela, da se pažljivo jede omiljena hrana, kao i kretanje i vežbanje za kompletan zdravi životni stil, piše CNN.