Sva alpska jezera odišu čudesnom lepotom i svako od njih lepo je na svoj način. Ipak, Bohinjsko jezero izdvaja se ne samo od ostalih jezera, već i od ostatka sveta.
Okruženo beskrajnim spokojem i božanstvenim prirodnim lepotama i okupano neverovatnim bojama u svako doba dana i noći, ono zaista predstavlja svet za sebe.
Bohinjsko jezero je najveće jezero u Sloveniji: dugo je preko četiri kilometra i kilometar široko, duboko do četrdeset pet metara, a nalazi se na nadmorskoj visini od četiri stotine sedamdeset pet metara. Kao i većina alpskih jezera, i ono je ledničko-tektonskog porekla i od 1981. godine pripada Triglavskom nacionalnom parku, koji je zaštićeni rezervat prirode. Za razliku od Bledskog jezera na kojem je uvek gužva, na Bohinjskom jezeru vlada mir i spokoj netaknute prirode. Nije čudo što se mnoge legende i bajke vezuju baš za ovo jezero.
Jedna od legendi vezana je za crkvu Svetog Janeza Krstnika – Jovana Krstitelja, koja se nalazi pored samog jezera i mostić koji vodi do nje. Priča se da je taj, Hudičev, ili Đavolji most, izgradio đavo. LJudi su naime više puta pokušavali da sagrade taj most, ali on bi se svaki put srušio. Davo im je ponudio da ga on sagradi, pod uslovom da prva duša koja preko njega pređe, pripadne njemu. Meštani su prihvatili predlog, a kada je most bio završen preko mosta su poslali psa. Tako je prevareni đavo dobio dušu psa, a most i dalje stoji na istom mestu.
Crkva Svetog Jovana Krstitelja na Bohinjskom jezeru u neposrednoj blizini Đavoljeg mosta, takođe podstiče mnoge priče i nagađanja. Niko ne zna kako je tačno nastala, sagrađena je pre petnaestog veka, a posebno je zagonetna freska đavola koji sedi na Kainovom ramenu i na kojoj anđeli imaju vampirske kandže. Čini se da je Bohinj mesto koje je oduvek podsticalo maštu. .
Za ovaj kraj vezuje se i mitski Zlatorog, kojeg je po predanju ustrelio jedan pohlepni lovac. Triglavska ruža zacelila je ranu Zlatorogu koji, kažu, i danas živi u planinama i čuva ih.
Sami meštani tvrde da Bohinj par dana zaostaje za svetom, a ne samo da je to važilo u stara vremena, već je gotovo i danas tako. Neverovatni bezvremeni spokoj ovog mesta možda je njegova najveća čar. S tim u vezi, na mene je najveći utisak ostavila priča o tome kako su Turci, stigavši u svom osvajanju Evrope do Bohinjskog jezera, pomislili da su stigli do kraja sveta i vratili se kući. Uostalom, naziv mesta Ukranc na jugozapadnoj obali jezera, najverovatnije potiče od izraza „u konec“, što znači na kraju. Bohinj zaista deluje kao kraj svih krajeva, usamljeno začarano mesto na kraju sveta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
