Bojana Vunturišević: Kuvam kao baba – sve što deca ne vole

Knjige, kafa i cigara

Uglavnom u poslednje vreme kada nemam obaveze ležim i čitam, to mi je neka zanimacija u poslednje vreme. Prvo sam dosta čitala o slikarstvu, a sada me je okupirala psihologija. Mislim da je najtačnija rečenica da se u stvari bavim sobom. Inače, trenutno čitam „Kad telo kaže ne“ – Gabor Mate, „Ženski vodič za asertivnost“ i „Tajni život Salvadora Dalija“. A od svakodnevnih rituala u kojima uživam, to su jutarnja kafa i jutarnja cigara – samo zdrav život!

Tradicionalna hrana

Omiljena hrana mi je naša tradicionalna hrana. Ja tako i kuvam. Nisam nešto moderna po tom pitanju, kod mene uvek ima da se jede kašikom – domaća supa ili čorba, grašak, sladak kupus… Volim za sebe da kažem da kuvam kao baba. Sve što deca ne vole – kod mene ima da se jede. Hranim se onako kako su mene moji roditelji učili, onako kako su se oni hranili. Ubacila sam ovsene pahuljice, to sam nedavno naučila da pravim, da ne bih koristila one instant kesice za ovsene kaše. To mi je jedno novo, lepo kulinarsko otkriće. Za omiljeno piće bih rekla da su to voda, čaj i jogurt. Od nekih restorana najviše volim da odem u kafanu „Lovac“ i tu naručim mešano meso. I Titovu krempitu.

Kliker i Šoljica

Ranije sam odlazila u „Kliker“ i od kada se on zatvorio, nemam omiljeno mesto u Beogradu, odnosno nemam mesto gde ću otići a da me tamo čeka neka moja ekipa i gde mogu da odem sama, sa prijateljima ili saradnicima… Jedino mesto koje mi sada pada na pamet da je nekako „moje“ je „Šoljica“ u Domu sindikata zato što mi je na vrhu zgrade i studio, pa mi je tu najprirodnije i najbliže da nekada odem.

Ostrva Hrvatske

Najviše volim da idem u Hrvatsku, na hrvatsko primorje. Kao mala sam bila na Braču, iako se toga uopšte ne sećam. Kasnije sam bila i nekoliko puta na Hvaru i prošle godine sam otkrila Vis, koji mi je mnogo prijatniji od Hvara, pogotovo što sam letovala u septembru. To je bio onaj period prve godine korone kad nije bilo mnogo turista, septembar nije mnogo za turizam, a pritom je Vis i najudaljenije ostrvo. Volela bih da posetim i ostrvo Silba, za koje kažu da je zabranjen saobraćaj za sve sem poštara koji vozi motor. A zimi, moji roditelji nisu išli na zimovanje i zimogrožljivi su kao i ja, pa su tu ne-ljubav prema zimi preneli i na mene. Samo sam jednom bila na zimovanju kao mala, u osnovnoj školi i nešto nisam imala želju da to i ponovim. Možda sada kao starija spoznam nešto novo pa zavolim planinu. Ja ne volim planine ni leti ni zimi, možda bi stvarno trebalo da dam šansu ovoj turističkoj destinaciji, pa ko zna, možda je na kraju i zavolim.

Sevdaliza

Moja omiljena umetnica 2021. godine je Sevdaliza. Volim šta sve ona predstavlja i za šta se zalaže. Volim njen zvuk, kako se igra sa muzikom i žanrovima. Volim kako razmišlja i kako njen scenski nastup izgleda, kako svoju energiju, talenat i maštu ulaže u sve to.

„Scene iz braka“

Poslednja serija koju sam odgledala bila je „Scene iz braka“ na HBO, fantastična je. To je rimejk starije serije, odigrava se na jednoj lokaciji – u njihovoj kući. Sad kad kažem da je jedna lokacija to verovatno zvuči dosadno, ali baš naprotiv, serija je toliko dobro napisana gde priča i dijalozi toliko drže pažnju… Ja sam je odgledala u dva dana i da sam bila odmornija, to bih sigurno odgledala i u jednom danu. Sjajna serija, čak i kada se završila – bilo mi je žao.