Boka Kotorska: Ivo Visin, metafora jedne istorije

Nema nigde njenih udvarača, letnjeg žagora, kruzera…. Boka spava u tišini koja se čuje čak i danju kao da se sudbini predala. Prolazim svakodnevno pored oronule rodne kuće prvog Južnog Slovena, Bokelja koji je svet na jedra otplovio.

Ponta zarasla u šikaru, škura zamandaljena, sa jednim od dva kibic fenstera koliko ih je još na Prčnju preostalo.

Da, bili su to nekada devojački, „prozori ljubavi“prozori čežnje i beskrajnog čekanja da se vrate oni koji najviše trebaju i znaće. Mnogi se nisu nikada vratili sa svojim belim jedrima ali jeste jedan za Bokelje najznačajniji kap. Ivo Visin.

Da tu je rođen 3. 11. 1806. U rodnom mestu pri samostanu Sv. Nikole završio je pomorsku školu a kapetanski ispit u Trstu sa odličnim uspehom. Posle mnogo godina rada i odricanja je sakupio dovoljnu količinu novca i naručio brod kod Andrije Zenona poznatog graditelja iz Rijeke. Brod je bio dužine od 30 metara sa svega 311 tona nosivosti tipa „brik“ sa dva jarbola opremljenim križnim jedrima i naoružan sa dva topa.

Kada ga je prvi put ugledao u zanosu vlastitog ushićenja Visin mu je dao ime „Splendido“ odnosno Sjajni . Posadu je činilo 11 mornara a najodaniji mu je bio mladić od 18 godina Fridrih Belavita, inače sin njegovog starog prčanjskog prijatelja.

Februara 1852. godine brod je uz pomoć remorkera napustio luku Antverpen u pravcu Valparaisa sa ambicioznim kapetanom spremnim da se uhvati ukoštac sa neverama i izazovima boravka na moru u nemogućim prilikama.

Dakle cela ruta oko sveta se mogla podeliti u etape i to od Antverpena do Valparaiso, Valparaiso-San Francisko, San Francisko-Honolulu, Honolulu-Vampoa, Južno kinesko more-Sundajska ostrva i Australija-Singapur-Trst.

Celo putovanje je trajalo sedam godina, šest meseci i 19 dana. Za to vreme brod je prešao više od 100.000 nautičkih milja.

Zbog iscrpljenosti, bolesti, defetizma i pobune na brodu posada je delimično ili parcijalno menjana devet puta tako da su celi poduhvat izveli sam kapetan i poručnik Belavita.

Dolazak u Trst je u to vreme bio prvorazredni događaj, jer je to bio prvi brod koji je pod austrijskom zastavom oplovio svet, konkretnije bokeljski brod sa vlasnikom i kapetanom Ivom Visinom, čime su otvoreni novi trgovački putevi do tada potpuno nepoznati.

Na temelju analize putovanja Ministarstvo finansija u Beču a na predlog cara Franje Josifa je 1860. godine odlikovalo kapetana Visina belom počasnom zastavom i viteškim krstom reda Franje Josifa kao priznanje za izuzetan doprinos u mirnodopske svrhe. Iste godine je postao i počasni građanin Trsta. Takvo priznanje više nikada niko nije dobio do propasti Austrije 1918. godine.

Godine 1868. kapetan Ivo Visin je preminuo i sahranjen u rodnom Prčnju.

U posleratnom obrazovnom sistemu Jugoslavije redovno smo učili o podvizima Magelana ili Vaska de Gama ali o Visinu nikada ni reči. Jedna od najmoćnijih kompanija bivše nam države je bila kotorska Jugooceanija i ostaće zabeleženo da nijedan brod te brojne flote nije nosio ime najslavnijeg pomorca Boke Kotorske.

Kotor je grad bogate prošlosti star dve hiljade godina iznad čijih gradskih vrata danas dominira grb AVNOJ-a sa citatom Tita da tuđe nećemo a svoje ne damo. Ideja od pre više godina da se u gradu trajno obeleži podvig Visina kao personifikacija svih naših junaka i predaka nikada nije zaživela. Kada god pročitam poruku nad vratima grada, pomislim da smo sve što smo mogli do sada dali. Čak i ono što nam nikada niko nije ni tražio.