Bol u leđima – uzroci, vrste i preventiva

Bol u leđima – vrste i preventiva

Kičma je koštani stub dug oko 75 cm kod muškaraca i 65 cm kod žena. Sastoji se od 33 pršljena koji su međusobno u vratnom, grudnom i lumbalnom delu povezani međupršljenskim diskovima (disci intervertebrales), a u predelu krsta i u trtičnom delu su srasli i čine istoimene kosti. Podržava je oko 140 mišića koji upravljaju njenim pokretima – od mišića vrata, leđa i grudnog koša, do mišića stomaka i dna karlice, piše Stetoskop.info.

Od 33 pršljena, 24 ih je povezano međupršljenskim diskovima koji elastično raspodeljuju opterećenja. U svakom disku nalazi se spoljni vezivni prsten, a u sredini mekana jezgra, koja poput opruge ublažavaju potrese pri prenosu sila. Ta jezgra kod mladih ljudi sadrže i do 88 % vode. Promene u mekom delu jezgra započinju već u pubertetu, a sa godinama se sadržaj tečnosti smanjuje čak na 70 %. No, uprkos promenama u međupršljenskim diskovima, njihovo opterećenje se sa godinama ne smanjuje.

Akutni bol u leđima

Akutni bol u leđima nastaje naglo, najčešće nakon nekog „nezgodnog“ pokreta ili podizanja tereta, pri čemu se oseća bol u donjem delu leđa. Bol može biti toliko jak da bolesnik ostane trenutno ukočen u određenom položaju. Ako je pritisnut i živac koji na tom mestu izlazi iz kičme, bol „seva“ duž noge, nekada sve do stopala. Takvo stanje nazivamo lumboišijalgija ili „išijas“.

Hronični bol u leđima

Pod hroničnim bolom u leđima smatra se bol koji traje više od 14 dana, a posledica je dugotrajnih, hroničnih procesa starenja i trošenja kičme (degenerativnih promena). Deformisani pršljenovi i diskusi, upale malih zglobova, te promene na ligamentima i mišićima, mogu pritisnuti nervne strukture uzrokujući bol. Tada je bol dugotrajan ili se javlja povremeno uz osećaj ukočenosti, ali je uvek blaži od akutnog.

Bol je znak da nešto ne funkcioniše kako treba, ali uvek je bolje ulagati u očuvanje zdravlja i ne čekati da se pojavi bol, podseća Stetoskop.info.

Čvrsti mišići, zdrava leđa

Za zdravlje kičme izuzetno je važno postići prirodnu i ujednačenu napetost svih mišića i redovno izvoditi vežbe za njihovo jačanje.

Kretanje je najbolja zaštita kičme, jer samo redovna smena mirovanja i opterećenja omogućuje prokrvljenost pršljenova i mekih tkiva kičme koji tako mogu primati hranjive materije i uklanjati vlastite otpadne proizvode. Kičmi najviše odgovaraju plivanje, košarka, odbojka, rukomet i planinarenje. Važno je istovremeno održavati umerenu telesnu težinu, jer zbog svakog kilograma viška na stomaku, kičma trpi opterećenje od 7 kilograma!

Zbog sedećeg načina života poremećaji kičme vrlo su česti, iako je održavanje zdravlja kičme vrlo jednostavno. Treba redovno raditi vežbe koje jačaju trbušne i leđne mišiće, odnosno one koji oblikuju „prirodni mišićni steznik“ koji podržava kičmu.