Bolest često bez simptoma

*Najveći rizik za prenošenje virusa hepatitisa B, C i E predstavlja kontakt sa krvlju inficirane osobe
*Najbolja preventivna mera kod hepatitis B virusne infekcije je vakcinacija, koja štiti u 95 odsto slučajeva.

Hepatitis B virusom u svetu je inficirano 350 miliona ljudi, ili svaki 12. stanovnik zemaljske kugle, dok godišnje od ove infekcije umre 786.000 ljudi. Hepatitisom D inficirano je 150 miliona ljudi, ili četiri puta više nego inficiranih HIV-om. Svake godine se u svetu registruje tri do četiri miliona novoinficiranih osoba, a godišnje ova infekcija odnese 500.000 života.

Hepatitis virusi su inflamatorni procesi na jetri uzrokovani različitim vrstama virusa. Prema vrsti virusa koji ih izazivaju, poznato je pet grupa oboljenja označenih kao A, B, C, D i E. Svih pet tipova bolesti imaju veliki značaj zbog opterećenja koje zbog toka bolesti ima obolela osoba, zbog mogućnosti smrti, ali i zbog potencijala da svojim širenjem dovedu i do pojava epidemija
Hepatitis A i E nastaju unošenjem hrane i vode, kontaminiranim virusima A i E i predstavljaju gastrointestinalne (crevne) infekcije.

Hepatitis B, C i D pripadaju grupi parenteralnih infekcija ili infekcija koje se prenose kontaktom sa telesnim tečnostima inficirane osobe. Najveći rizik za prenošenje ove infekcije, zbog velike koncentracije virusa, predstavlja kontakt sa krvlju inficirane osobe, mada se virus nalazi i u ostalim ljudskim sekretima i ekskretima.

Hepatitis B i C često poprimaju hronični tok, što neretko dovodi do komplikacija, kao što su ciroza jetre i hepatocelularni karcinom jetre (HCC). Smatra da se da do ovih komplikacija dolazi kod 25 odsto od ukupno inficiranih osoba, a to bi moglo da se izbegne ranim otkrivanjem infekcije i ranom primenom odgovarajuće terapije.

Ono što olakšava nastanak hronične forme bolesti, jeste to što akutna forma može da protekne sa ograničenim ili atipičnim simptomima, a vrlo često i bez ikakvih simptoma. U velikom broju slučajeva, atipični simptomi (žuta koža i beonjače, tamna mokraća, ekstremni umor, mučnina, povraćanje i bol u stomaku) mogu i pacijenta i lekara da zavaraju i odstrane od sumnje i dijagnoze hepatitisa. Utvrđeno je da 60 do 70 odsto inficiranih hepatitis D virusom završava sa hroničnom formom oboljenja od čega 5 do 20 odsto kao krajnji ishod dobija cirozu jetre, a sedam odsto hepatocelularni karcinom jetre (HCC).

Svaka osoba može u određenim okolnostima da se inficirana nekim od tipova hepatitis virusa, ali ipak postoje grupe ljudi koje su pod povećanim rizikom, zbog:
1. hemodijalize
2. tetovaže i pirsinga
3. razmene pribora za ličnu higijenu (brijači, četkice za zube)
4. nezaštićenog seksualnog odnosa
5. inficiranih majki koje infekciju mogu da prenesu detetu tokom trudnoće

Dobro osmišljenim preventivnim programima (informisanje, podizanje nivoa znanja o bolesti, edukativnim kampanjama i promovisanjem testiranja), ali i obezbeđivanjem adekvatne terapije, incidencija ovih bolesti može da se smanji u svakoj sredini.

Kada je reč o hepatitis B virusnoj infekciji, najbolja preventivna mera je vakcinacija i to svih osoba iz grupa sa povećanim rizikom i sve novorođene dece. Zna se da je vakcina visoko imunogena i da štiti u 95 odsto slučajeva. U velikom broju zemalja u svetu, pa i kod nas, ova mera se sprovodi već godinama unazad.

(Preuzeto sa sajta Instituta za javno zdravlje Vojvodine)