U ovoj zemlji se ljudi na Božić maskiraju u medvede i koze i plešu

Rumunska tradicija prevazilazi razmenu poklona i kićenje jelke, a najpopularnije su koleda („Carol“), ples koza („Capra“) i ples medveda („Ursul“).

Božićni praznici se u Rumuniji slave od 20. decembra i do 7. januara. Prvog dana (20. decembra) slavi se „Ziua de Ignat“ ili, u prevodu, Dan Sv. Ignjata. Prema tradiciji, ako domaćinstvo odgaja svinje, na taj dan bi glava porodice trebalo da zakolje svinju, piše Index.

Svinjetina se služi na Božić

Nakon što je svinja ubijena, članovi porodice delo jelo pod nazivom „Pomana Porcului“ (milosrđe od svinjetine) koje se tradicionalno kuva u kazanu, a sastoji se od raznih komadića svinjetine (svinjski stomak, plećka, jetra, bubrezi itd.) u sosu belog luka i poslužuje se s „mămăligom“ (palentom).

Božićno slavlje zapravo počinje na Badnja veče, kada je vreme kićenja božićne jelke. To se radi u večernjim časovima.

Na rumunskom se Badnje veče kaže „Ajunul Craciunului“. Pevanje božićnih pesama (poznato kao „Colindatul“) takođe je vrlo popularan deo ovog hrišćanskog praznika u Rumuniji.

Na Badnje veče deca idu od kuće do kuće i izvode pesme domaćinima ovih kuća. Često i plešu. Deca za svoj trud dobijaju slatkiše, voće, tradicionalne kolače zvane „cozonaci“, a ponekad i novac. Odrasli pevaju pesme na Božić.

@romaniaexplores Romanian Christmas traditions🇷🇴🎅🏼🎄 In Romania, the traditions go far beyond exchanging gifts and decorating the Christmas tree, and the most popular are: The Caroling (Carol), The „Goat“ Dance (Capra) or The „Bear“ Dance (Ursul)❤️ 🎥 @nina_sandrovna @chez_doinush @lupuandrei @ionelaandreea284 @ionel.bogdan @iasitvlife @siminatulbure.ro #romania #romania🇷🇴 #romanian #romaniatiktok #tiktokromania #5pasidebine #misiuneatiktok #cluj #iasi #moldova #bucuresti #traditii #craciun #colinda #iarna #christmas #winter #balkan #europe #travel #capra #ursu #fyp #fypシ #foryou #foryoupage ♬ original sound – România🇷🇴

U mnogim delovima Rumunije takođe je običaj da se neko obuče u kozu sa šarenom maskom i prati pevače. Koza je poznata kao „Capra“ i ona skače i pleše naokolo i pravi nestašluke.

Druga božićna tradiciju u Rumuniji su bubnjarski ansambli ili „dubasi“. Oni se obično sastoje od neoženjenih muškaraca, a bend može imati do 50 ili 60 ljudi. Osim bubnjeva, tu su često i saksofon i violina. Ovi muzički sastavi ulicama i dobijaju poklone.

Imaju i Deda Mraza

U Rumuniji je je Deda Mraz poznat kao „Moş Crăciun“. U vreme komunizma, poklone je deci davao „Moş Gerilă“, ali „Moş Crăciun“ je ponovo aktuelan.

Tradicionalna rumunska božićna hrana uključuje pečenu kolenicu i svinjske kotlete (napravljene od ubijene svinje s početka priče), „Ciorba de perisoare“, što je blago kiselkasta čorba od povrća napravljena od fermentiranih mekinja i svinjskih knedla.

Tu su i „Sarmale“ (kao naša sarma), listovi kupusa punjeni mlevenom svinjetinom i posluženi s „mămăligom“/palentom, „Cozonac“, bogati voćni hleb, kao i rumunske krofne zvane „gogosi“ i kolači od sira.