Danas se slavi Božić po Gregorijanskom kalendaru: Kako čestitati ovaj praznik

Božić je jedan od najradosnijih praznika u hrišćanskoj tradiciji i on simbolizuje dolazak sina Božjeg na zemlju. Božićno slavlje kod Rimokatolika traje nekoliko dana, od 25. decembra pa sve do praznika Sveta tri kralja 6. januara.
Katolička crkva u ponoć između Badnjeg dana (24. decembra) i Božića (25. decembra) služi svetu misu koja se zove „Ponoćka“ i za koju se veruje da baš tada dolazi iz mraka Božje svetlo.

Simboli proslave Božića kod rimokatolika su jasle u kojima je, po predanju, Hrist rođen, a jelka simbolizuje večno zeleno drvo i adventni venac.
Srpska i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i Sveta Gora taj praznik proslavljaju prema Julijanskom kalendaru, 13 dana kasnije.
Svaka je čestitka u dane praznika dobrodošla i niko dobronameran neće zameriti ako čestitate Božić na uobičajan i najprimereniji način sa „srećan Božić“.

Pisac, publicist iz Kršćanske sadašnjosti i svećenik Anton Šuljić rekao je pre nekoliko godina za Večernji list da se slaže da ljudi neće pogrešiti ako kažu “sretan, blagoslovljen ili čestiti Božić”.

Srećan Božić na raznim jezicima

Ako želite da čestitate Božić kolegama i prijateljima u inistranstvu, evo kako čestititke zvuče na raznim jezicima:
Na engleskom je to naravno Merry Christmas i to već skoro svi znaju i to jedina prilika gde se zapravo kaže ‘veseli’, a ne srećan Božić.
Na španskom je to Feliz Navidad!
Prijateljima s nemačkog govorog područja ćete reći Frohe Weihnachten!
Na francuskom, srećan Božić se kaže Joyeux Noël.
Na poljskom bi to zvučalo Wesolych Swiat Bozego Narodzenia.
A ako recimo poželite da čestitate na portugalskom, treba da kažete Boas Festas.
Grčki je najkomplikovaniji, pa je možda bolje da samo napišete Καλά Χριστούγεννα, ili kažete Kalá Christoúgenna.
Slovenija: Vesel božič
Mađarska: Boldog karácsonyt
Italija: Buon Natale
Norveška: God jul
Švedska: God jul
Finska: Hyvää joulua
Rumunija: Crăciun fericit
Češka: Veselé Vánoce
Holandija: Vrolijk Kerstfeestx

Božićne čestitke

Božićna čestitka nekada je bila obavezna i slala se tokom proslave Božića kako bi se čestitali Božić i Nova godina.

U zapadnom svetu i Aziji, običaj je da se božićne čestitke šalju nedeljama pre Božića. Uobičajeni pozdrav na ovim čestitkama glasi: „Srećan Božić i srećna Nova godina!“ Naravno, postoji mnogo varijacija ovog pozdrava.

Na nekim božićnim čestitkama mogu se videti verski motivi, koji često prikazuju prizor Isusovog rođenja s Isusom u jaslicama, oko njega Device Marije i svetog Josipa. Ponekad su prikazane i životinje poput vola i magarca. Drugi motivi na božićnim čestitkama uključuju ispisane stihove božićnih pesama, kratke molitve ili citate iz Biblije. Takođe, neki prikazuju anđele, Deda Mraza, Svetog Nikolu, božićno drvce, irvasa, božićnu zvezdu, Sneška Belića i snežne prizore ili belog goluba (simbol mira i Duha Svetog), i slično.

Danas su čestitke koje se šalju poštom uglavnom zamenile elektronske.

Običaji za Božić na Zapadu

Velika Britanija – Na ostrvu, Deda Mraz 25. decembra donosi poklone deci, dok se odrasli Britanci raduju tradicionalnoj pripremi ćurke, božićnom pudingu i torticama od testa punjenog suvim voćem. Tokom praznika, Britanci uživaju u posetama „Pantomimama“, neobičnim izvođenjima bajki ili istorijskih događaja, često postavljenim na ulicama s raznobojnim svetlećim ukrasima. Na čuvenom Trafalgar trgu stoji velika jelka i imele. Vrata kuća ukrašena su venčićima od imele, a svako ko se nađe ispod venca može biti poljubljen ili nekoga poljubiti.

Francuska – Običaji u Francuskoj su nešto drugačiji i naglašeno romantični. U njihovim jaslicama, sveci oko malog Hrista predstavljaju bogataše, seljake, ribare i pralje, svi odeveni u stilizovane kostime iz 19. veka, svi veseli i donose porodične pozdrave. Vrhunac Badnje večeri je Le Réveillon, božićni obrok. La Bûche de Noël, čokoladna torta u obliku badnjaka, postavljena je ispod jelke kao simbol panja koji se palio kako bi se rasterali duhovi. Važno je napomenuti da je prva jelka nastala u pokrajini Alsace u 17. veku, a 1840. godine vojvotkinja od Orleansa je donela običaj u Pariz. Dodatni običaj je ostavljanje očišćenih cipela na panju, gde deca s nestrpljenjem čekaju jutro kako bi pronašla poklone.

Italija – Kada Italijani požele srećne praznike, izgovore „Buon Natale“ (srećan Božić). Ovde, centralni deo proslave nisu jelka već jaslice. Svako domaćinstvo se trudi da napravi što lepše jaslice, nadmašujući komšijske. Običaj je i strogo postiti 24 sata pre Badnje večeri. Pucanj iz topa na Castel S. Angelo u Rimu nakon zalaska sunca označava početak praznika. U 21 sati, u crkvama počinje svečana misa, nakon koje se pridružuje večera u krugu porodice. Na nekim mestima, pokloni se izvlače iz „urne sudbine“ i dele se na Sveta tri kralja, a Befana, veštica koja ulazi kroz dimnjak, ih deli domaćinstvima.