Britak humor ili elegantna uvreda

Nekada je iskazan i prepoznatljiv u sadržaju rečenice, a nekad samo u karakterističnom tonu koji označava da mislimo upravo suprotno od onoga što smo izgovorili. Sarkazam ima dve vrednosno suprotne osobine: može biti odraz humora, što je pozitivno, ali istovremeno i veoma uvredljiv. Zbog njegove dvostruke prirode razvila su se dva međusobno oprečna pravca u teoretisanju zašto se on koristi u interakciji među ljudima. Sarkazam se često posmatra kao izraz pasivne agresije, nepoštovanje sagovornika i težnja da se on uvredi. U jednom istraživanju na Lujzijana univerzitetu, posmatrači su zapažali facijalne ekspresije osoba koje iznose sarkastične izjave. Najupečatljiviji znak bila je grimasa oko usta koja je u suprotnosti s mimikom očiju i obrva.

Drugo istraživanje pokazuje da su osobe koje iznose sarkastične rečenice sklone da izbegavaju kontakt očima sa slušaocima. Svakako, ton glasa je naprepoznatljivija karakteristika sarkazma. Naravno, da bi se odredila priroda sarkastične opaske, mora se posmatrati u kontekstu, kao i njen sadržaj. Neki jezički eksperti smatraju da je sarkazam vrsta „ljubaznog vređanja“, jedan od načina da se kritika ublaži tako što će biti indirektna i uz primesu duhovitosti. Pa tako roditelj koji hoće da skrene pažnju detetu da mu je soba neuredna umesto direktne primedbe „Soba je u haosu“, može reći „Kako ti polazi za rukom da održavaš sobu ovako sređenom?“. Ipak, drugi istraživači se ne slažu s benevolentnom procenom sarkazma, i naglašavaju da oštriji, podrugljiviji sarkazam proizvodi drugačije posledice od blaže izrečene kritike. Već i sama reč potiče od grčkog termina sarkazein koji znači “kidati meso” (s tela) ili “gristi usne od besa”, i sigurno je da se verbalna agresija može kanalisati kroz sarkazam. Neki autori navode da se hostilnost i nesigurnost (pa čak i težnja za maltretiranjem drugih) ponekad ogleda u čestoj upotrebi sarkazma. Evolucioni biolozi smatraju da je sarkazam i njegovo razumevanje sastavni deo ljudske prirode, i da je važan činilac interakcije među ljudima. Kao takav, pozitivan aspekt postojanja sarkazma je njegov evolucioni značaj. Tako je istraživačica u oblasti neurofiziologije Ketrin Renkin s Kalifornijskog univerziteta došla do otkrića da nerazumevanje sarkazma može da ukazuje na organska oštećenja u mozgu.

Profesorka psihologije Peni Peksmen, koja se dvadeset godina bavi istraživanjem sarkazma, navodi da ova vrsta komunikacije može biti korisno sredstvo za izražavanje kompleksnih emocija: njime, na primer, istovremeno možemo iskazati naša neispunjena očekivanja zajedno s osećanjem razočarenja. Ona takođe tvrdi da se ljudi sarkazmom više obraćaju bliskim ljudima, nego nepoznatim.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs