Britanci na ostrvu

Posle završetka večere (a, trebalo je da bude ručak!) izlazimo da prošetamo Obalskom ulicom, pored restorana koji se protežu unedogled, duž obale jednog od rukavaca.

Vazduh je topao i ispunjen mirisima, miriše sve; od malteškog vina, mesa što cvrči na plotni i onog iz rerne, miris pečene ribe, prženih krompira, i opojni slatkasti miris izuzetno ukusnih malteških poslastica… Zaustavljamo se u kafe-poslastičarnici “ Đorđo”, na uglu strme ulice koja vodi na drugu stranu obale; naručujemo, zečetinu u aspiku, izvrsni čokoladni mus, sipkave kolače punjene bademom, i nezaobilazni sok od plodova bodljikavog kaktusa koji se zove (prickly pear) – ‘bodljikava kruška’!

Za izvrsnu maltešku kafu koja je odličan digestiv, odlazimo na drugu obalu, u Slimu, mesto koje je spojeno sa Valetom i prostire se dužinom obale. Veoma atraktivan i popularan, kafe-restoran “Terasa” – nadnesen iznad površine mora, sa staklom umesto zidova – svakog gosta “čašćava” spektakularnim i nezaboravnim pogledom na suprotnu obalu i njenu – ‘vremešnu damu’ La Valetu ‘odevenu u purpurnu odoru’ sunca na zalasku. Kafe-Terasa, uvek je puna gostiju, za dane vikenda mesta se rezervišu. Pored stranaca i Engleza, gosti su joj i Maltežani. Prepoznajem ih po tome što svi naručuju isto jelo; u dubokom belom tanjiru, konobar im donosi – čorbu od povrća sa kuvanom ribom koju svi gosti jedu sa – viljuškom!

No, dok Maltežani večeraju, pokušavam da se prepustim uživanju u predsutonskoj viziji Valete i zauvek je ‘zakucam’ u svest… ali, ne… nešto me ometa u tome…

Bože, pa to su Britanci! Nije čudo kad su prisutni na svakom koraku, počev od ulice, hotela, restorana, šetališta, izleta… Nije čudo kad se zna da su ovde boravili -164 godine, a to je više od jednog veka… Što su, tim prekomernim boravkom, uspeli da poremete, čak iskorene, neke od običaja domicilnog naroda nametnuvši im svoje; kao – ceremonijalno služenje čaja u pet… otvaranje engleskih ‘pabova’, vožnju levom stranom kolovoza, čak i engleski jezik kojim, pored zvaničnog malteškog, govore svi stanovnici ostrva. Nije čudo – što zimske londonske magle zamenjuju malteškim prolećem. Od januara do aprila, u nekom od hotela i bazenima podgrejanim morskom vodom Britanci na Malti imaju osećaj kao da su kod kuće.

Na Malti, već početkom marta počinje sezona kupanja. U letnjim mesecima, kada je prosečna temperatura vazduha+35 stepeni, ima puno turista, a malo plaža. Najpoznatije su peščane: u Birzebugaz Zlatnom, Rajskom i Meliha (staro ime za Maltu) zalivu. U novijem delu grada, Sliemi, su zaravnjene kamene ploče siromašne prostorom, ali bogate programom sportova na vodi..
Automobili, kojih na ostrvu ima previše, neprestano trube, trajekti se oglašavaju na svakih pola sata, autobusi na svakih pet minuta. Tu je i popularni, s o k e r, kamion–pijaca koji neprestano ‘svira i paradira’ ulicama Valete i Slime. A u njemu – od sira do krompira, povrća i voća…