Britanski Gardijan u borbi za planetu Zemlju

„Povećanje efikasnosti u avijaciji i inovacije neće biti dovoljni da ograniče rast emisija. Potražnja za avionskim prevozom mora biti smanjena“, rečenice su kojima počinje urednički komentar redakcije londonskog lista Gardijan, objavljenog u nedelju, 23. juna.

Komentar izlazi u vreme kada se na londonskom aerodromu Hitrou uveliko grade treća pista i novi terminali, a radovi bi trebalo da budu završeni do 2050. Međutim, redakcija Gardijana upozorava da bi nastavak izgradnje piste, ali i odbijanje velikih avio-prevoznika i država da promene svoju strategiju, negativno uticali na okolinu, koja je uveliko pogođena rapidnim klimatskim promenama. Tako u komentaru optužuje Međunarodno udruženje vazdušnog transporta da negira nepobitnu činjenicu da su oni zagađivači, kao i da negira to da sve veći broj putnika odbija da leti upravo zbog negativnog uticaja koje emisije ugljen-dioksida imaju na okolinu.

„Potrošači glasaju svojim nogama“, piše Gardijan, aludirajući na trend izbegavanja avio-transporta i skok od preko 8 odsto u korišćenju železnice širom Švedske. Reč je o pokretu poznatim pod haštagom #stayontheground, odnosno #jagstannarpåmarken na švedskom.

„To je možda previše za jedva profitabilne aviokompanije, ali premalo da bi se promenila korporativna inercija koja okružuje ekološku krizu. Ovaj trend se može ubrzati kako se planetarna katastrofa odvija. Industriji je potrebna bolja strategija od one da gura glavu u pesak.“

„Sa ledenim pokrivačima koji nestaju sa krova sveta i fjordovima koji nestaju u severnom Atlantiku, velike avio-kompanije najpre moraju da prihvate razmeru problema“, navodi se dalje u komentaru, uz obrazloženje da avijacija mora da bude deo globalnih napora za postepeno ukidanje fosilnih goriva i samim tim ograničavanje katastrofalnog porasta temperature.

Kao argument, Gardijan navodi podatak da emisije ugljen-dioksida avio-industrije rastu brže nego što se predviđalo. Tako su ove godine prvi put u istoriji globalne emisije iz vazduhoplovstva prešle jednu gigatonu. Avioindustrija time doprinosi sa čak 3% godišnje emisije ugljen-dioksida.

Iako se uveliko priča o električnim avionima, „oni ne mogu da nam daju sve odgovore“. „ Zamena rezervoara za gorivo teškim baterijama ne bi imala smisla za duge letove.“ U svakom slučaju, „rast broja putnika nadmašuje pad emisija ugljen-dioksida koji se postiže korišćenjem zelene tehnologije“. Naravno, to ne znači da čista goriva nisu poželjna, već da ni takva inovacija nije dovoljna – neophodno je spustiti potražnju za avio-prevozom, konstatuje se u komentaru.

Druga mera, koju se navodi u studiji Evropske komisije iz marta ove godine, jeste povećanje poreza na mlazno gorivo za 10 odsto, što bi dovelo do sličnog smanjenja broja putnika koji koriste avio-transport i do promene „ponašanja putnika“. Gardijan navodi i zanimljiv primer:

„Da biste shvatili koliko klimatske promene utiču na civilizaciju u celosti, razmislite o ovoj činjenici: stanovnik Ujedinjenog Kraljevstva koji preleti Atlantski okean u jednom pravcu za taj put emituje onoliko ugljen-dioksida koliko bi emitovao tokom dva meseca svakodnevnog života. Da je britanska vlada ozbiljna po pitanju klimatskih promena, ponovo bi razmislila o trećoj pisti na Hitrou.“

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs