Foto: Pixabay Susan-lu4esmNastupajuća Nova godina nosi u sebi dva broja 20. Taj broj zastupljen je u različitim civilazcijama, ali je najviše poštovan kod Maja.
Francuski psihoanalitičar i homeopata Rene Alendi, bavio se i numerologijom, a za broj 20 kaže „da cifre 2 i 0 predstavljaju ‘temeljnu diferencijaciju koja u svetu stvara dva relativno antagonistička pola, posebno opoziciju: ‘Duh-materija’.
Broj 20 kroz istoriju načeće se spominje u majanskoj i hebrejskoj kulturi, mada se javlja i kod Kelta.
Neka od zapažanja su da je prvobitno pismo Gališkog jezika odnosno pismo drevnih Kelta imalo 20 znakova.
Kralj Solomon je prema Bibliji svoj hram gradio 20 godina, a svog arhitektu je nagradio sa 20 gradova u Galileji, dok je Samsonu, koju je svoju snagu imao u kosi, Izrael je sudio 20 godina. 20 ječmenih hlebova je bilo dovoljno da se nahrani stotinu ljudi.
Broj 20 se u Bibliji koristi 117 puta. Broj 24 se u Bibliji koristi 20 puta. Broj 20 se koristi samo jednom u Kuranu. Imena Kaina i Rima koriste se 20 puta u Bibliji.
U hinduističkoj filozofiji inicira se klanjanje kipovima Krišne 20 puta dnevno.
Prema francuskoj knjizi „La cibernetikue des sens – ou si l’homme voulait“ (kibernetika čula – ili ako je čovek to želeo), Jose Jazan i John Rollet govore o „Man factorial 5“. Razlikuju „5 mentalnih ili subjektivnih čula“ i „5 objektivnih ili fizioloških čula“. Ovih 10 čula deluju u dva smera: od čoveka prema spolja i spolja prema čoveku, pružajući 20 čula, kao što imamo četiti puta po pet prstiju, što je opet u zbiru 20.
Maje su posebnu pažnju posvećivale ovom broju. Simbolom broja 20 predstavljali su boga Sunca, dok mesec dana u verskom kalendaru majanske civilizacije tajalo dvadeset dana.
Takođe Maje su koristile „Magični kvadrat“ od broja 20:
8 6 4 2
4 2 8 6
2 4 6 8
6 8 2 4
Kada je reč o savremenoj istoriji 20. vek bio je pun previranja, ratova i promena.
Međutim, kada govorimo o datumu, odnosno, 20. u mesecu, tokom 20. veka dogodile su se izuzeto velike i vredne društvene pojave koje su uticale na čovečansvo. Jedna od njih svakako je ta da je NASA 20. jula 1969. uspešno obavila 11. misiju “Apolo” na Mesec, a Nil Armstrong postao je prvi čovek koji je kročio na lunarnu površinu.
20. januara 1996. godine – Na izborima u Gazi i na Zapadnoj obali, održanim prema sporazumu Izraela i Palestinaca, vođa PLO Jaser Arafat postao je prvi demokratski izabran lider palestinskog naroda, sa 88,1 odsto glasova.
20. januara 1996. godine – Na izborima u Gazi i na Zapadnoj obali, održanim prema sporazumu Izraela i Palestinaca, vođa PLO Jaser Arafat postao je prvi demokratski izabran lider palestinskog naroda, sa 88,1 odsto glasova.
20. januara 2009. godine – Barak Obama je postao 44. predsednik SAD nasledivši Džordža Buša na tom mestu. Obama je prvi tamnoputi predsednik SAD.
20. februar 1943. — Otvorila se pukotina u kukuruznom polju u meksičkoj državi Mičoakan iz koje je devetogodišnjom erupcijom nastao vulkan Parikutin.
20. februar 1962. — Posle uspešnih podorbitalnih letova s ljudskom posadom, SAD su u orbitu oko Zemlje lansirale svemirski brod „Merkjuri-Atlas 6“, kojim je prvi američki astronaut Džon Glen tri puta obleteo oko zemlje. Let je trajao četiri sata, 55 minuta i 23 sekunde.
20. februar 1985. — U Irskoj je, i pored žestokog protivljenja rimokatoličke crkve, legalizovana prodaja kontraceptivnih sredstava.
20. februar 1986. — SSSR je lasnirao prvi deo svoje svemirske stanice Mir.
20. februar 1991. — Usvajanjem amandmana 99. na Ustav, kojim je Republika Slovenija definisana kao samostalna država, Skupština Slovenije pokrenula je inicijativu za izdvajanje iz SFR Jugoslavije; vlada Hrvatske podnela je Saboru dopunu Ustava po kome u Hrvatskoj važe samo zakoni te republike, čime je suspendovan Ustav tadašnje SFRJ.
20. mart 1916. —Albert Ajnštajn je objavio svoju specijalnu teoriju relativiteta.
20. mart 1933. — Hajnrih Himler je naredio osnivanje logora Dahau i postavio Teodora Ajkea za zapovednika logora.
20. mart 1995. — Pripadnici japanske verske sekte Aum Šinrikjo pustili su nervni gas u tokijsku podzemnu železnicu, od čega je umrlo 12 ljudi, a više od 5.500 povređeno.
20. mart 1997. — Beogradski studenti šetnjom centrom grada proslavili ispunjenje svog poslednjeg zahteva, ostavke rektora i studenta-prorektora. To je bio i poslednji dan studentskog protesta, koji je počeo 20. novembra 1996. zbog falsifikovanja rezultata lokalnih izbora u Srbiji. Studenti postigli svetski rekord sa 119 dana svakodnevnih protesta i saopštili da su spremni da ponovo izađu na ulice ako budu ugrožene demokratske institucije, Ustav, zakoni i volja naroda.
20. april 1945. — Zatočenici Koncentracionog logora Jasenovac odlučili su se na proboj iz logora.
20. april 1972. — Američki svemirski brod „Apolo 16“ se spustio na Mesec.
20. april 1999. — Dvojica tinejdžera iz Kolorada su pucali na svoje nastavnike i drugove u srednjoj školi Kolumbajn, ubivši pritom 12 učenika i jednog nastavnika, a zatim i sebe.
20. aplil 2010. — Nakon eksplozije na naftnoj platformi Dipvoter horajzon u Meksičkom zalivu počelo je isticanje nafte u more, što je najveća ekološka katastrofa u istoriji SAD.
20. maj 1956. — Amerikanci izvršili prvu eksploziju hidrogenske bombe bačene iz aviona iznad pacifičkog ostrva Bikini.
20. maj 1985. — Film „Otac na službenom putu“ jugoslovenskog režisera Emira Kusturice osvojio je „Zlatnu palmu“ na 38. međunarodnom festivalu u Kanu.
20. jun 1991. — Parlament Nemačke tesnom većinom izglasao premeštanje prestonice iz Bona, koji je bio glavni grad Zapadne Nemačke, u Berlin. Istočna i Zapadna Nemačka ujedinile se u oktobru 1990.
20. jun 2015. — Srbija postala prvak sveta u fudbalu do 20 godina, porazivši Brazil rezultatom 2:1.
20. juli 1917. — Potpisana Krfska deklaracija o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju potpisali premijer Srbije Nikola Pašić i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić.
20. juli 1944 — Nemački pukovnik Klaus Šenk grof fon Štaufenberg, izvršio atentat na nacističkog lidera Adolfa Hitlera podmetanjem bombe pod njegov sto u bunkeru „Vučja jama“ kod Berlina. Hitler lakše povređen, a zaverenici pogubljeni.
20. avgust 1988. — U Titogradu (Podgorici) i Kolašinu počeli su masovni mitinzi protiv tadašnjeg komunističkog rukovodstva Crne Gore. Narednih meseci masovni protesti zahvatili su celu republiku, partijsko i republičko rukovodstvo podnelo je ostavke u januaru 1989, a na vlast su došli Momir Bulatović, Milo Đukanović i Svetozar Marović.
20. oktobar 1944. — Jedinice NOVJ generala Peka Dapčevića i Crvene armije generala Vladimira Ždanova u Drugom svetskom ratu oslobodile Beograd, u završnoj fazi Beogradske operacije.
20. okrobar 1973. — Britanska kraljica Elizabeta II otvorila Sidnejsku operu.
20. oktobar 1984. — Beogradu puštena u rad prva telekomunikaciona veza po optičkom kablu, Telekomunikacioni centar Beograd – Konjarnik.
20. novembar 1945. —U Nirnbergu je pred Međunarodnim vojnim sudom počelo suđenje nacističkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na kojem je prvi put u istoriji jedan međunarodni forum osudio agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio vinovnike. Posle deset meseci, 12 optuženih osuđeno je na smrt, trojica na doživotnu robiju, četvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a trojica su oslobođena.
20. novembar 1952. — Prvi zvanični putnički let preko Severnog pola iz Los Anđelesa u Kopenhagen.
20. novembar 1991. — U Vukovaru, JNA je odvela oko 260 osoba iz bolnice u pravcu poljoprivrednog dobra Ovčara, posle čega im se gubi trag .
20. decembar 1951. — U Ajdahu je počela s radom prva eksperimentalna nuklearna elektrana koja je proizvodila električnu energiju.
20. decembar 2002. — U Nemačkoj, na osnovu poternice Interpola, uhapšena vlasnica propale piramidalne „Dafiment banke“ Dafina Milanović i izručena Beogradu, gde je optužena za proneveru oko 19 miliona maraka.
U 20. veku 1920. godina imala je svoje uspone i padove.
Pa je tako u januaru ove godine usvajanjem 18. amandmana američkog Ustava u SAD uvedena prohibicija.
U aprilu je počela mirovna konferencija u San Remu, o podeli Osmanlijskog carstva.
U julu zvanično je otvoren Panamski kanal, šest godina nakon što je kroz njega prošao prvi brod. U novembru je potpisan Rapalski sporazum kojim je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, pod pritiskom Velike Britanije i Francuske, ustupila Italiji Istru, Julijsku krajinu, Zadar i ostrva Cres, Lošinj, Lastovo i Palagružu, kasnije i Rijeku.
U zemljotresu koji se desio u decembru 1920. u kineskoj provinciji Gansu poginulo oko 180.000 ljudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
