Budimpešta: U Kući terora

Previše povesti i patnje da bi ih uredno spakovao u do 500 karaktera. Za ovu priču je najvažnije da je ova zgrada početkom 2000-ih pretvorena u muzej i jednu od najposećenijih turističkih atrakcija u Budimpešti.

– Dobar dan, ulaznica košta tri hiljade forinti. Za obilazak cele izložbe vam treba oko dva i po sata…

Zlokobna muzika i namrgođeno, perutavo, vremešno osoblje u predimenzioniranim tamnim sakoima, koje kao da je nasleđeno sa delom inventara. Ovo upotpunjuje utisak ne baš tople dobrodošlice. Fotografisanje je zabranjeno.

Ovde ste naravno došli iz drugih razloga. Kuća terora kombinuje pristup umetničke instalacije i klasične muzejske postavke. Na tri nivoa zgrade su tematski grupisani i izloženi predmeti koji ilustruju život Mađara u, to jest pod, dva brutalna, totalitarna sistema. Ova potresna društvena istorija vas bacaka kroz ratne godine, torturu, „oslobođenje“, gulag, euforiju obnove i izgradnje, potrošačke navike, tamnice, prostorije za torturu i masmedije društva socijalne pravde…

Pojedini delovi Kuće, na primer lavirint skockan od blokova sapuna napravljenih od svinjske masti na mađarskim kolhozima ili skamije ozidane „teleekranima“ i boljševičkim agitpropom u rotopapir formi, jesu kreativna klopka, čak i za površno obaveštenog posetioca.

Audio vodič na engleskom i prateći opis svake prostorije na klot A4 listu papira samo delimično komuniciraju sadržaj muzejske postavke, tako da vam snažno preporučujem laganu pripremu, odnosno druženje sa lektirom pre obilaska.

Osim radnog vremena i manjka video-sadržaja prilagođenog za strane turiste, neprijatelj vam može biti i gužva. Kuću broj 60 u Andrašijevoj aveniji svakodnevno poseti najmanje hiljadu gostiju. Menadžment je u jaaaako sporom liftu koji vas sa drugog sprata spušta do pritvoreničkog bloka, možda nenamerno, dosledno rekonstruisao atmosferu dušegupke i sprovoda na pogubljenje.

I takva kakva jeste – spomenik ubijenima, mučenima, proganjanima i nakazni oltar posvećen istorijskim zabludama, zlu i ljudskoj gluposti – Kuća terora je deo žestoko polarizovane unutrašnje društvene debate u Mađarskoj. Pojedinci ovoj građevini, odnosno njenim „domarima“, spočitavaju nameru da se istorija pojednostavi, kao i prenaglašenu osetljivost za patnju određenih kategorija društva (npr. sveštenstva). Neka vas to nikako ne spreči da posetite Andrassy ut. 60. makar iz pijeteta i prema neevidentiranim civilnim žrtvama terora, čije su fotografije porodice istakle na spoljašnjoj fasadi zgrade.