Bugarska: Gradske priče iz Sofije

„Etide“ prepričavaju događaje, govore o dešavanjima i trenutnom stanju ne samo ljudi nego i ptica, životinja, zgrada. Junak „Etida“ je i nebo iznad Sofije. Naziv Etide Sofije je u stvari naziv jedne od najposećenijih internet stranica koja se svakim danom obogaćuje novim fotografijama iz bugarske prestonice. NJen autor je mladi fotograf-amater Ivan Šišijev. Sa velikim entuzijazmom i uobraziljom počeo je da fotografiše sve u Sofiji. Sada, tri godine posle početka, interesovanje za njegovu internet platformu je veliko i ona dobija na popularnosti u fotografskim krugovima. Kadrovi Šišijeva su istovremeno realni i neobični. Neki od njih podsećaju na stare poštanske razglednice s natpisom „S ljubavlju iz Sofije“. Toplo osećanje fotografa prema našem gradu dolazi do izražaja i u njegovoj najnovijoj izložbi „Gradske priče“koja je posvećena 139. godišnjici proglašenja Sofije za prestonicu Bugarske i obeležavanje tri godine postojanja platforme „Etide Sofije“. Zvanično je otvorena početkom aprila, u popularnom „vrtiću ispred Kristala“. Izložba je bila povod za sastanke i razgovore o bugarskom glavnom gradu. Ukupno 90 fotografskih kadrova prikazuju različite strane Sofije još iz doba kada ona nije bila bugarska prestonica pa sve do naših dana. „Tokom sve tri godine postojanja platforme „Etide Sofije“ priredili smo 7 izložbi. Ova je poslednja i uključuje sasvim nove fotografije, objašnjava Ivan Šišijev. „Etide Sofije“ su dobile popularnost ne samo zahvaljujući fotografijama nego i zahvaljujući konkretnim pričama koje su u njima isprepletene. Moguće je prikazati kako se hoda po zaleđenoj površini jezera u stambenom naselju Pančarevo, ali ukoliko se ova priča ispriča onako kako ju je video nepoznati ribar, zaista je zanimljiva za publiku. Imam tajna mesta sa kojih radim fotografije – to su svi krovovi u gradu, gde me ljudi ne mogu primetiti. Zaista strašno volim fotografisanje sa krovova – nikada ne koristim dron. Uvek je prilikom rađenja fotografije doživljaj drugačiji. Ponekad se unapred dogovorim sa ljudima i oni mi pomažu da se popnem na krov i fotografišem. Često ne razumem zašto drugi fotografi, koji takođe fotografišu Sofiju, pre objavljivanja brišu elemente sa fotografije. Na primer, svi znamo da između stambenih zgrada ima puno kablova i žica koji su deo našeg grada. Kada fotografišu neku zgradu ili ulicu neki fotografi brišu upravo te kablove i žice. Niko nema pravo da prikazuje grad onakav kakav on nije. Najbolje fotografije koje sam video snažno utiču i pamte se ne zato što su perfektne u smislu kadra već zato što su na svoj način doprinele pamćenju ljudi. Nadam se da će svoj doprinos tome dati i fotografije platforme „Etide Sofije“.

Prevod: Albena DŽermanova. Tekst je objavljen na sajtu www.bnr.bg