Bugarska: Priča o jednom čitalištu

Ovo naseljeno mesto je nastalo još u 14. veku, a prvi stanovnici su boljari koji su odbegli iz Trnova i potražili u ovom živopisnom kutku spas od turske najezde. Većina stanovnika učestvovala je u Aprilskom ustanku (1876), a 1877. godine je, za vreme Rusko-turskog rata, vojska Sulejman paše prilikom svog povlačenja spalila i uništila selo. „Plava boljarska krv“ možda je u osnovi brzog oporavka, a kasnije i ekonomskog i kulturnog procvata sela Adžar, kako se tada zvao sadašnji Svežen, i tako je ono postalo vodeće duhovno središte u tom kraju. Pored razvijene proizvodnje ruža, stočarstva, abadžiluka, obućarstva, kaftandžijstva, ljudi su revnosno čuvali tradicije i razvijali prosvetnu delatnost.

Negde oko 16. veka je u mesnoj crkvi Svetog Georgija otvorena i književna škola koja je naslednik Trnovske škole. 1835, posle decenija nastave u crkvenim školama, osnovana je prva sekularna škola, a 1868. godine je svoja vrata otvorilo i čitalište. Više pojedinosti o tome ispričala nam je Dorte Enkov, Dankinja koja poslednjih par godina radi kao sekretar čitališta u selu Svežen: „Više od 35 godina sam u neposrednom kontaktu s bugarskom kulturom. Završila sam Bugarsku filologiju u Kopenhagenu. Oduvek sam održavala profesionalne veze s Bugarskom. Bila sam stručni redaktor i konsultant za Bugarsku u Nacionalnoj danskoj enciklopediji. Pisala sam članke posvećene životu i kulturi u Bugarskoj. Istorija našeg sela je veoma bogata. Kao sresko središte selo je bilo poprilično veliko – sa 5.000 stanovnika, a čitalište je privlačilo i okupljalo inteligenciju. Nekada su se ovde pisali Adžarski damaskini (zbornici) i druge srednjovekovne knjige. Imamo biblioteku čiji osnovni fond čine knjige dobijene na poklon. Tako je, u stvari, nastala biblioteka, a ta tradicija se i danas nastavlja. Samo poslednjih godinu dana smo dobili preko 1.000 knjiga. I zgrada je izgrađena zahvaljujući donacijama i naporima dobrovoljaca. Danas čitalište ima drugačiju ulogu. U njemu se održavaju kursevi kompjuterskog opismenjivanja, starije osobe učimo kako da koriste Skajp i Fejsbuk kako bi mogli da održavaju kontakt sa decom i unucima u inostranstvu“, kazala je Dorte Enkov.

Prevod: Ajtjan Delihjuseinova. Tekst je objavljen na sajtu www.bnr.bg.