Bugarska: Tajanstveni krajolici Rodopa

On će nas sresti i sa savremenicima čiji je životni put isprepleten sa njenim stazama.

Divni krajolici, drevne zagonetke, atmosfera obavijena velom mistike, muzika koja je upila slobodarski duh ovog područja – sve to opčinjava gledaoce, ali ih navodi i na razmišljanja koja omogućuju da se na svet pogleda iz drugačijeg ugla. Ovo ostvarenje režirao je Todor Dimitrov koji u toku više godina snima dokumentarce o arheološkim i istorijskim objektima.

U jednom trenutku sudbina je sastavila puteve Dimitrova i Hrista Todeva. Todev se bavi planinskim penjanjem, a još je i amaterski istraživač Istočnih Rodopa, svete planine po kojoj se i danas možeš satima potucati, a da ne ugledaš živu dušu. Iz tog susreta, iz ličnih doživljaja Todora Dimitrova u kontaktu sa planinom i iz priča Hrista Todeva nastala je ideja o filmu „Rodopski krajolici“.“Hristo Todev već godinama obilazi Istočne Rodope.

Posebno ga zanima misterija trapezoidnih udubljenja isklesanih u stene u području tračkih svetilišta, naime kako su i zašto urađena. Činio je pokušaje da dostigne do ovih niša koje su praktično nepristupačne. NJegov saputnik u tim istraživanjima je Milko Petrov“ – priča Todor Dimitrov. Mnoštvo kultnih niša isklesanih u drevnosti u stene Istočnih Rodopa i naročito u slivu reke Arda više od stoleća privlače pažnju arheologa amatera-istraživača. Uprkos tome ne može se reći da je neko pouzdano razotkrio tajnu njihove namene i načina na koji su izrađene.

„Činjenica što je uložen toliki trud za stvaranje tih udubljenja koja se nalaze na teško pristupačnim mestima navodi na misao da je za drevne ljude njihov značaj bio poseban. Po svoj prilici su vezani za neko verovanje u prelazak u onozemaljski svet“, smatra Hristo Todev.

Opet tamo, negde u Istočnim Rodopima, u avetinjskom selu usred kuća građenih sredinom XVII veka, živi čika Šaban – drugi junak filma. Za njega Todor Dimitrov kaže: Čika Šaban živi sam od 1958. g. u jednom prelepom, ali zapuštenom selu, gde nema struje i nikad je nije bilo. Do tog sela uopšte nema puta. Najbliža sela su udaljena po nekoliko sati hoda. 1958. g., kada su ovde osnivane seljačke radne zadruge, sva stoka je oduzeta seljacima i oni su listom napustili selo. Šaban je ostao sam. I dan danas je tamo, čuva stoku i oseća se odlično“. Četvrti junak filma zove se Aleksandar Kiferov. On je svoju sudbinu povezao sa Rodopima vođen pasijom prema fosilima koje godinama istražuje, priča Todor Dimitrov: „Aleksandar Kiferov iznosi svoja razmišljanja o nastanku fosila, njihovom datiranju i poreklu života na zemlji. Izražava sumnju u nepogrešivost savremene nauke kada je u pitanju zvanična teorija o formiranju fosila“. Hteo sam da i gledalac oseti ono što sam ja osećao kada sam imao priliku da boravim u Rodopima, da upozna meštane koji su iskonski vezani za planinu i da upije njen slobodarski duh“, izjavio je u intervjuu za Radio Bugarsku reditelj dokumentarnog filma „Krajolici Rodopa“ Todor Dimitrov.

Prevod: Ana Andrejeva. Tekst je objavljen na sajtu www.bnr.bg