Bukurešt: Neobična i lepa arhitektura

Uz Crnomorsko primorje, deltu Dunava, Bukovinu i Maramureš, Bukurešt se nalazi na listi poželjnih destinacija stranim turistima koji dolaze u Rumuniju. Iako se nalazi u ravnici, glavni grad Rumunije nije potpuno ravan, ali razlika u nivou zemljišta ne prevazilazi 100 metara. Rijeka Dambovita deli Bukurešt na dva dela, a administrativno je podeljen na šest delova, dok okolni ruralni deo čini sedmi. Bukurešt je poznat i kao Balkanski Pariz; kroz grad prolaze dva velika bulevara, a veliki deo zgrada izgradili su strani arhitekti, najčešće Francuzi i Italijani. Rumunski arhitekti razvili su stil sličan francuskom, a razlog tome je što se većina imućnijih Rumuna pre dolaska komunizma školovala u Francuskoj. Posle dolaska komunista na vlast sve se više grade zgrade strogog izgleda koje je bilo lakše i jeftinije izgraditi, ali je Bukurešt i dalje ostao grad parkova i lepe arhitekture. Klima je u Bukureštu jako oštra, ovaj kraj nema proleća i jeseni; zime su hladne s jakim vetrovima, a leta su vruća i suva. Tragovi naseljenosti sežu u kameno doba, ali grad je zapravo osnovan 1479. Najpoznatije su građevine Parlament (posle Pentagona druga najveća zgrada na svetu), Palata Pravde, Panteon, Ateneum, Narodna banka, Predsednička palata, Glavna univerzitetska biblioteka, Kraljevski dvorac i mnoge druge uključujući i preko 100 muzeja. Zlatno doba Bukurešta bilo je između dva svetska rata; grad su u Drugom svetskom ratu teško bombardovali Saveznici. Sledeća velika nesreća koja je pogodila Bukurešt bila je 1977. kada je u stravičnom zemljotresu poginulo preko 1,500 ljudi. Sledeći zemljotres dogodio se 1990., ali je šteta bila mnogo manja. Velika je bila i materijalna šteta za vreme revolucije 1989. godine. Bukurešt kao milionski grad ima razvijen javni gradski prevoz. Gradom saobraćaju autobusi, trolejbusi, tramvaji, ali je najvažnije prevozno sredstvo Bukureštanski metro sa četiri metro linije. Grad je glavni saobraćajni čvor u Rumuniji. U gradu postoje tri velike železničke stanice, a na severnom obodu grada smeštena su dva međunarodno značajna aerodroma: veći Aerodrom „Henri Koanda“, nekad Otopeni i manji Aerodrom „Aurel Vlajku“, nekad Baneasa.