Carstvo lepih konja

Da tradicionalna ljubav prema konjima u Bačkoj nije nestala dokaz je i Ergela Kelebija, za mnoge još neotkriveno carstvo lipicanera, smešteno na samoj granici sa Mađarskom. Ergela postoji gotovo deceniju i po, a prostor na kojem se nalaze štale, korali i staze za jahanje posebna je turistička atrakcija – brižljivo negovano zelenilo, drvoredi i cvetne leje, uz zgrade koje svojom arhitekturom više podsećaju na letnjikovce nego na štale, čine izuzetan ambijent. Direktorica Ergele Tereza Keresteš kaže da je sve to rezultat predanog rada zaposlenih koji su se tu našli u prvom redu zbog svoje ljubavi prema ovim plemenitim životinjama. U ovom momentu Ergela na Kelebiji poseduje najbrojnije stado lipicanera u Srbiji, a svi su konji sa pedigriranim poreklom unazad 420 godina, i najbolji su primerci svoje rase. Do sada su više puta osvajali državno prvenstvo i time se kandidovali za učešće i na međunarodnim takmičenjima.
Na Kelebiji se uglavnom uzgajaju konji za jahanje, te je u okviru Ergele pokrenuta škola jahanja, koja svake godine tokom raspusta okuplja najmlađe ljubitelje konja, a od ove godine ima i posebnu turističku ponudu – kamp za decu i omladinu. Učesnici kampa su u stvari smešteni u hotelu Majur, koji se nalazi odmah do Ergele, a tokom jednonedeljnog boravka oni se svakodnevno druže sa konjima, uče jahanje i uglavnom vreme provode u prirodi… Oni koji vole konje znaju kakav je izazov i užitak provesti odmor na takav način.
Kamp traje celog leta, ali je Ergela otvorena svakodnevno i za sve ostale zaljubljenike u konje. Zanimljivo je da većinu članova kluba i škole jahanja kelebijske ergele čine devojke, a Tereza Keresteš tvrdi da jahanje u stvari sve više postaje ženski sport, upravo zbog činjenice da žene imaju više strpljenja i ljubavi prema tim životinjama.
Škola jahanja je inače ustanovljena pre nekoliko godina, i to sticajem ne baš prijatnih okolnosti kada su za vreme bombardovanja sve ostale škole bile zatvorene, a deca imala „višak vremena“ sa kojim nisu znala šta će. Mnogi su počeli da obilaze konje, a kako nisu bili vični jahanju, za njih je organizovana obuka. Ta praksa je nastavljena do danas. Ergela ima svoje učitelje jahanja, koji buduće jahače podučavaju takozvanom rekreativnom jahanju. A svakog septembra, na jednoj od najatraktivnijih manifestacija koje se održavaju u Ergeli, paradi lipicanera, članovi kluba demonstriraju svoju zavidnu jahačku veštinu.
Većina mladih koji svakodnevno dolaze nu Ergelu tu je od malih nogu, i potpuno su savladali umeće komuniciranja sa konjima. I treba im verovati kada tvrde da se ni sa čim ne može uporediti doživljaj kada na nekom brzonogom vrancu pojure prostranom bačkom ravnicom, kako to kaže u pesmi Zvonko Bogdan.