Centralna Amerika (2): Neobične tajne prirode

Rade po hotelima u nekoj luci ili plantaži kafe, banana, ananasa, kokosovog oraha, papaje.

U toj zemlji sve uspeva zahvaljujući pogodnoj klimi – dani sa suncem, noći sa kišom.

Sve što se u ovoj zemlji proizvede je organik – odgajen bez hemije i aditiva!

Osnovna hrana je pirinač i crni pasulj uz ljuti sos: dezert su pržene banane.

Grickaju kukuruzne krokete „naćos“ u društvu.

Rakita mladunče rakuna izašlo iz prašume.

Kostarika nema vojsku i smatra se najstarijom i najstabilnijom demokratijom u tom delu sveta.

Ima policiju, nacionalnu valutu kolon – ravnopravan sa američkim dolarom. Govore španski!

Kostarika ima najveći broj zmija na svetu! U negovanom travnjaku živi zmija-travka!

Budite obazrivi na plaži, posebno u vodi – zbog morskih otrovnica!.

„Nemojte se TOLIKO plašiti!“ pokuša da nas oraspoloži lepa Anhelita: „Vaše je samo da uživate.“

Uživali jesmo – samo u sedištu autobusa.

Odlazimo u Nacionalni park Palo Verd, prolazimo kroz guste šume do čistine gde nas čeka ručak: kostarikanski crni pasulj, pirinač, pržena riba i kačamak.

Potom se ukrcavamo u rečni brodić sa staklenim prozorima: „Plovimo dva sata, ruke ne izbacujte kroz prozor, prošli put je aligator do ramena odgrizao ruku našem putniku!“

Krećemo, kapetan diže ruku i uperi prst u ‘blato’ koje se kreće – krokodil.

Prolazimo ispod krošnje Majanskog drveta kad se razleže krik od kojeg se koža ježi.

Jaguar ulovio majmuna-drekavca i vuče žrtvu na drvo.

Sa panja skakuće gušter „Hristos“ sa zelen kao žuč.

Sa debele grane visi lenjivac; ogroman, šapama obuhvati drvo zabije u njega kandže i visi. kostarikanska iguana sa nadandžasto-zelenim prelivima.

Na leđima krupnog tela ima nakostrešene i oštre bodlje… viđaćete je oko hotela, jer ovog đavolski ružnog reptila, hotelsko osoblje tretira kao ‘kućno ljubimče’.

Oglašava se drekavac, potom začusmo urlik od kojeg se koža ježi.

Jaguar veoma je krvoločan, a kad pikira žrtvu, ne odustaje, čak ni kad je u vodi.

Iza okuke sede majmuni-kapučini sa glatkim licem, i dlakavim telom, mirni uvek se nalaze u blizini ljudi.

Pauzu pravimo u maloj kafeteriji ispred koje nas dočekuje orkestar (marijači), uživali smo u zvucima, a još više u kafi.

Plantaže ove kvalitetne kafe su na svim brežuljcima.

„Poslastica“ za kraj je Park leptirova u beskrajno zelenom prostoru bez drveća pokrivenom mrežom.

Uzane staze vode između biljaka i cvetova čudesnih boja, a iznad nas – nebo se ne vidi od leptirova raznih boja, šara i veličina – nezaboravan prizor!