Česnica – simbol porodice i zajedništva

U zavisnosti od kraja Srbije, česnica se priprema ili na Badnji dan ili u rano jutro. Na jugu tradicija nalaže da se česnica lomi 6. januara, tokom večere, dok ukoliko krenemo na zapad, porodica to obavi tokom kasnog doručka ili ranog ručka baš na Božić.

Pogača se lomi u krugu porodice u jutarnjim časovima za stolom gde porodica jede. Ukućani okreću pogaču u krug tri puta, odnosno tri kruga, zatim svako odlomi svoj deo hleba koji treba da pojede. Pogača se nikad ne seče nožem već se lomi rukama.

Česnica je naziv našeg centralnog božićnog obrednog hleba, s tim što kod Srba, kao većinskog naroda u Republici Srbiji, to je samo jedan od obrednih hlebova koji se mesi za Božić, s postoji i božićni kolač, objašnjava Gordana Bekić za RTS.

Festival Božičnog kolača – Česnica ove godine se održava u pet gradova i dve zemlje. U Zrenjaninu, Negotinu, Kragujevcu, Loznici i Banja Luci u Republici Srpskoj sa preko 20 nacionalnih zajednica.

„Kod izrade božićnog hleba postoji određena simbolika, određena pravila kako se to radi i ono što je zapravo najdragocenije, pošto je to nematerijalno kulturno nasleđe, ono zapravo živi u nama, u građanima koji to čuvaju, prenose na svoje sledeće generacije. To je zapravo obredni hleb, koji dolazi čak i iz prehrišćanskog vremena“, napominje Bekićeva za RTS.

Bez obzira da li su ljudi danas verujući ili ne, božićni hleb je deo porodične tradicije i predstavlja jednu vrstu sinteze svih želja i dobrih nadanja, s obzirom na to da je Božić i početak nove godine i predstavlja u suštini početak novog rađanja. U njemu su sublimirane sve želje i molitve i nadanja – da se utka ljubav u taj hleb i da se podeli.

„Srpski naziv česnica potiče zapravo od reči čest, što znači deo. Tako da se on u stvari deli svima onima kojima je namenjen, znači članovima porodice.“

Istorija srpskog naroda utkana u česnicu

Banatska česnica, oko Zrenjanina i okolnih sela se pravi od kora za pitu, oraha, suvog grožđa i malo mleka i apsolutno ne liči na tradicionalne srpske česnice. To je ostatak istorije kroz koji je prošla ta teritorija, objašnjava Bekićeva, jer su Srbima koji su u velikoj seobi krajem 17. veka prešli u Austrougarsku carevinu, vlasti uvele porez na slavski kolač.

„To je bio jako veliki namet, tako da su se tadašnji Srbi dosetili da česnicu naprave dve varijante, srpsku česnicu tradicionalnu kao neku vrstu hleba i ovu slatku da se ona na drugačiji način podeli“, naglašava Gordana Bekić.

Kroz česnicu i hlebove se prelama istorija ovog podneblja, a nematerijalno-kulturno nasleđe je jako veliki potencijal i velika snaga ovog regiona. Gastronomsko kulturno nasleđe je izuzetno dragoceno i predstavlja veliki potencijal, tako da je Festival božićnog hlega – Česnica jedan od doprinosa u promovisanju našeg regiona, piše RTS.