Čile: Andi iznad vinograda Maipa

Tragom vina koje smo probali, krenuli smo u obilazak vinarija u okolini prestonice, u dolini reke Maipo. Naravno da su Španci doneli vinovu lozu u ovo podneblje, kojim su vladali trista godina, ali se čileansko vinogradarstvo i vinarstvo posle njihovog odlaska oslonilo na francuske sorte. U još uvek poljoprivrednoj zemlji, lokalni političari, advokati i diplomate počeli su da podižu vinograde.

Prirodan izbor bile su doline reka koje sa Anda spuštaju šljunkovitu podlogu koja, kombinovana sa uticajem toplog okeana i hladnih kordiljera, daje visoki kvalitet grožđa. Vinogradi su oplemenili rečne doline i okolni pejsaž, a u svima onima koje smo posetili Andi su bili skoro na dohvat ruke, dominantni sa svojim snežnim vrhovima.

Vinarije doline Maipo su najpoznatije u Čileu. One su sagrađene sredinom devetnaestog veka, uz hacijende okružene prostranim vinogradima. Pored francuskih sorti uvezena je i francuska tehnologija i angažovani su francuski pejsažisti da oko hacijendi urede velike parkove, koji im danas daju romantičan izgled.

Pošto je obilazak većeg broja vinarija potencijalno opasan, i pored zadovoljstva koje pruža ljubitelju vina, odabrali smo dve vinarije za dužu degustaciju, Santa Rita i Tarapaka eks-Zavala. Usput smo mogli da vidimo stare vinarije Kuzino Makul, Santa Karolina, Konča i Toro i Unduraga, ali i novu barona Filipa de Rotšilda.

Vinarija Santa Rita ima i znatan istorijski pedigre, vezan za borbu za nezavisnost Čilea, pre nego što je senator don Konča kupio imanje. Odani katolik, angažovao je arhitektu nemačkog porekla Burharda, graditelja crkava u Santjagu i Valparaizu, da uz raskošnu hacijendu projektuje i gotsku kapelu (isti je projektovao i hacijendu markiza Konča i Toro).

Sačuvan je stara vinarija i podrum u kolonijalnom stilu, u kome smo probali „ikonu“ vinarije, kaberne sovinjon Casa Real Reserva Especial. Kažu da je na imanju nekada živela Violeta Para, poznata čileanska kantautorka.

Vinarija Tarapaka (eks Zavala znači da je pripala supruzi nekadašnjeg vlasnika posle razvoda) okružena je sivim brdima, rekom i vinogradima. Podrum je ogromno zdanje od cigala, koje čuva skoro milion litara vina.

Koristi se grožđe i iz drugih dolina, u želji da se proizvodi što više, često i na uštrb kvaliteta, što je hronična boljka svih čileanskih vinarija. Najzad, da ne bih ostao dužan ljubiteljima belog vina, na putu za Valparaizo, u dolini Kazablanka, u vinariji Morande probali smo odličnu kasnu berba sovinjon blana.

Iz Čilea sam poneo vino i diskove Violete Pare i njenog sledbenika Viktora Hare, koga je zverski ubio Pinočeov režim. Preporučujem da se uz čašu vina sluša Violetina himna životu, „Gracias a la Vida“: „Hvala životu, koji mi je toliko dao…“