Cirkumcizija

Većina dečaka rađa sa fiziološkom fimozom penisa, ali to je normalno. Prepucijum može biti uzak sve do puberteta i to se najčešće ne smatra fimozom. Starenjem prepucijum postaje elastičniji te se kod 98-99 odsto osamnaestogodišnjaka nađe normalno prevlačenje prepucijuma preko glavića. Prava fimoza javlja se kod 2 odsto muškaraca.

Stečena fimoza je suženje prepucijuma koje je posledica hronične upale i vrlo je česta kod dijabetičara. Fimoza se vrlo brzo i efikasno leči, ali ukoliko se ne leči može dovesti do neprijatnosti i komplikacija. Može doći do pojave jačih ili slabijih bolova, smetnji pri seksualnim odnosima, otežanog održavanja higijene i slično.

Najčešći simptomi na koje se pacijenti žale su svrab, crvenilo, bol, otežano mokrenje, i učestale infekcije. Urođena i stečena fimoza tretiraju se operativnim putem. Hirurško lečenje podrazumeva intervenciju koja se naziva circumcisio. Operaciju kod muškaraca starijih od 16 godina rade urolozi dok operativno lečenje mlađe dece obavljaju dečiji urolozi u odgovarajućim ustanovama.

Cirkumcizija kod odraslih se rutinski obavlja na Klinici za urologiju u KBC „Dr Dragiša Mišović-Dedinje“ u okviru jednodnevne hirurgije, u uslovima lokalne anestezije koja omogućava maksimalan komfor i bezbednost pacijenta. Pacijent je svestan tokom intervencije, ali nema bolova.

Cirkumcizija se može obaviti na više načina. Na pomenutoj Klinici se primenjuje metoda koju je publikovao akademik profesor doktor Sava Perović, koja podrazumeva eksciziju prstena koji dovodi do suženja kože penisa uz maksimalnu poštedu kože penisa. Time se sprečava nastanak takozvanog „ukopanog penisa“, koji se može javiti kao komplikacija usled prekomernog odstranjivanja kože, a do koje može doći primenom tradicionalnih metoda circumcizije. Posle operacije muškarac nastavlja normalan život: bez smetnji pri kretanju ili mokrenju. Oporavak traje oko tri nedelje i tokom njega se ne savetuje kupanje u moru, u bazenu, a obavezno je i uzdržavanje od seksualnih odnosa.

Veliki je broj istraživanja sprovedenih na temu cirkumcizije i objavljenih u svetskoj literaturi. Istražen je značaj cirkumcizije koja se ne izvodi iz medicinskih, nego iz obrednih razloga u određenim kulturama. Podaci iz ovih istraživanja govore da je incidenca pojave karcinoma penisa daleko niža u obrezanih muškaraca kao i da se, kod ovih muškaraca, virusne infekcije 10 puta teže prenose. To se objašnjava činjenicom da vlažna sredina uzrokovana prekrivenim glansom pogoduje razvoju virusnih i bakterijskih infekcija.