Čitav grad pod jednim krovom: U ovom mestu svi stanovnici žive u istoj zgradi od 196 stanova

Nekad je jedini put do malenog grada Vitira na jugozapadu Aljaske bio brodom ili vozom, kada su vremenski uslovi to dopuštali. Ali, kada je železnički tunel iz Drugog svetskog rata rekonstruisan, stanovnici i posetioci do tog neobičnog mesta na severu mogli su da stignu i automobilom, piše punkufer.hr.

Posetiocima klaustrofobična, stanovnicima oslobađajuća vožnja tunelom i te kako je olakšala život u Vitiru. Oni koji žele njime da putuju moraju dobro da isplaniraju vreme jer se smer prolaska naizmenično menja svakih sat vremena, a ko poželi da se vrati u grad nakon 22:30, neće imati sreće. Ljudi koji spavaju u automobilima nedaleko od tunela jer su propustili zadnji prelaz ovde su uobičajeni prizor.

Kada je izbila pandemija, stanovnici su se našli u još većoj izolaciji jer su u grad smeli da uđu samo stanovnici te njihovi najbliži i zaposlenici firmi koje tamo posluju. Taj neobični grad od ostatka sveta odvajaju i nemilosrdne padavine. Godišnji prosek snega koji napada je pozamašnih 6,7 metara. Ali, kada napada sneg, stanari ne moraju da napuste zgradu u kojoj žive. Zbog svega toga ne čudi da mnogi stanovnici imaju i majice s natpisom „zarobljenik Vitira“.

Betonski mastodont iz doba Hladnog rata dom je stanovima, bolnici, gradskoj upravi i školi. „Begich Towers Incorporated“ s 14 spratova i 196 stanova, u ovim krajevima poznat jednostavno kao BTI, u snegovitom krajoliku Vitira čini se poput fatamorgane. Izgrađen da preživi granatiranje, BTI svake godine šamara šest meseci kiše, nakon čega sledi šest meseci snega i vetra koji divlja brzinom od 130 kilometara na sat.

Iznutra se BTI čini poput bilo kog masivnog stambenog kompleksa u velikom gradu.“Ali, ako izađete napolje da prošetate, nećete naći puno mesta na koja možete da odete. Putovanje na posao u vreme špica u Vitiru znači zaustavljanje liftom na svakom spratu. Ali čak i kada je hladno, zaposlenici mogu na posao u sandalama. Pre dolaska na radno mesto roditelji se spuste u podrum kako bi kroz prolaz nalik bunkeru odveli decu u školu. U kompleksu ćete naći i trgovine, restorane, poštu, knjižaru, pa čak i crkvu.

Priča se da neki ljudi nedeljama, mesecima, a možda čak i godinama nisu kročili izvan BTI-ja. Stanovnici zgrade, odnosno grada su poput jedne velike, jednako disfunkcionalne porodice u kojoj svi znaju gotovo sve o svima.

Neki ljudi su došli u taj izolovani kraj iz dalekih krajeva kako bi počeli ispočetka i zaradili. Ako nisu hteli da ih neko nađe, u BTI-ju su se lako mogli sakriti od ostatka sveta.

„Bila sam prestravljena kad sam prvi put izašla iz tunela. Grad mi je izgledao kao iz horora“, rekla je Brenda Tolman za CNN o Vitiru, koji nazivaju i kao „grad s jednim krovom“, u kom živi oko 200 ljudi.

Koliko god to spolja može biti neobično, Vitirci su se pomirili da priroda oblikuje njihov život. A za sreću u tom neobičnom gradu i te kako je bitno da stanovnici budu dobri sami sa sobom jer im inače život može postati i te kako teskoban. U videu pogledajte kako to izgleda.