Čovek koji je odredio sudbinu Srba u Prvom svetskom ratu: Elefterios Venizelos

Pre 157  godina, na zapadu Krita, rodio se Elefterios Venizelos, jedan od najvećih državnika moderne Grčke.

Vreme u kom je živeo odlikovalo se stalnim nemirima na Kritu, pobunama i konačnim pripajanjem ovog ostrva Grčkoj 1913. godine.

Bio je zagovornik ujedinjenja Grčke i borio se u ustanku na Kritu 1897. godine.

Ustanak je završen tako što je Krit dobio autonomiju.

Usled teškog života koji je pratio ljude ovog doba, odlazi u Atinu i tamo osniva Liberalnu partiju.

Sa 46 godina, postao je predsednik vlade Grčke i bio je jedan od tvoraca Balkanskog sporazuma.

Srbija i Grčka su bile zemlje saveznice i u Prvom i u Drugom balkanskom ratu.

Dakle, iako su ti ratovi završeni i oba saveznika su oslobodila većinu teritorija kojima su težili, Venizelos je imao osećaj odgovornosti prema Srbima i u momentu kada je izbio Prvi svetski rat.

Upravo zbog tog svog stanovišta imao je konflikt sa grčkim prestolonaslednikom, koji je bio više zainteresovan za podršku koju je nudila Nemačka.

Grčki dvor je bio jako sklon teritorijalnim ustupcima koje bi od Nemačke dobio u zamenu za prekršen sporazum o savezništvu sa Srbijom.

Venizelos je taj koji je ovu ponudu odbio rečima koje su uticale na čitav rasplet srpske sudbine i koje i dalje lebde u vazduhu: ‚‚Grčka je suviše mala zemlja da bi učinila tako veliku podlost.“

Kao što je i očekivano, usledili su sukobi između njega i grčkog dvora, a Venizelos se zatim povukao iz Atine.

Međutim, čak ga ni ovo nije sprečilo da do kraja održi svoju reč.

U Solunu je proglasio Vladu narodne odbrane i do samog kraja rata pružao podršku Srbima.

Preminuo je 1936. godine u Parizu u hotelu Ric.

Venizelosov lik nalazi se na grčkom novčiću od 50 centi, a aerodrom u Atini nazvan je upravo po njemu.

Možda ste ranije čuli za Venizelosovu ulicu u centru Beograda koja to ime nosi od 2003. godine, ali malo ljudi je svesno da se radi o jednom od najodanijih prijatelja Srba svih vremena.