Crna plastika u kuhinji može da bude opasna po zdravlje, upozoravaju naučnici

Crna plastika postala je deo mnogih kuhinja, jer izgleda dobro. Ipak, prema novim istraživanjima, u kuhinji joj nije mesto.

Istraživači su testirali proizvode od crne plastike, koja se obično reciklira nakon što je prvobitno korišćena kao zaštitni deo za elektroniku, poput kućišta televizora. Ova plastika često se tretira usporivačima gorenja prilikom proizvodnje elektronskih uređaja. Međutim, čak i nakon reciklaže, hemikalije — koje su povezane sa brojnim negativnim zdravstvenim efektima — mogu ostati u visokim koncentracijama, piše Health.com.

„Ova studija ističe nedostatak hemijske regulative u vezi s tim šta ulazi u naš reciklažni sistem,“ izjavila je Megan Liu, glavna autorka studije i menadžerka za nauku i politiku u organizaciji Toxic-Free Future.

Skrivene hemikalije

U istraživanju, objavljenom ovog meseca u časopisu Chemosphere, Liu i dva njena kolega testirali su 203 kućna predmeta od crne plastike na prisustvo raznih hemikalija. Među testiranim proizvodima našli su se pladnjevi za suši, kutije za brzu hranu, dečije igračke i kuhinjski pribor poput spatula.

Svaki predmet je prvo testiran na brom, hemikaliju koja se koristi u nekim usporivačima gorenja. Ako je nivo bromina prelazio 50 delova na milion, tim je dalje analizirao prisustvo bromiranih i organofosfatnih usporivača gorenja. Ove hemikalije su često korišćene u elektronici i povezane su sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima, uključujući rak i poremećaje endokrinog sistema.

Istraživanje je pokazalo da čak 85% testiranih proizvoda sadrži hemikalije usporivače gorenja, dok 65% ima mešavinu obe klase usporivača. Najveće količine pronađene su u pladnju za suši, spatuli i ogrlici sa perlicama namenjenoj za igru. Ogrlica je sadržala čak 22.800 miligrama usporivača, što čini oko 2,3% njene težine.

„Usporivači gorenja mogu iscureti iz proizvoda, a deca često stavljaju igračke u usta,“ naglasila je Liu. „Ovaj konkretan proizvod sadržavao je četiri različite vrste usporivača.“

Ogrlice i drugi proizvodi koji se koriste za skladištenje ili pripremu hrane sadržavali su dekabromodifenil eter (decaBDE), vrstu bromiranog usporivača gorenja koji je Agencija za zaštitu životne sredine zabranila 2021. godine. Ova agencija je 2009. godine počela da ukida klasu hemikalija kojoj pripada — PBDE. Tada je agencija konstatovala da su „polibromirani difenil eteri (PBDE) postojani, bioakumulativni i toksični za ljude i životnu sredinu.“

Jedno ranije istraživanje objavljeno u JAMA Network Open pokazalo je da su ljudi sa najvišim nivoima PBDE u krvi bili 300% podložniji razvoju raka.

Nalaz da se decaBDE i dalje nalazi u kućnim predmetima nakon zabrane pokazuje neuspeh proizvođača da razumeju poreklo svoje plastike i reciklažni sistem, koji očigledno ne razdvaja plastiku tretiranu zabranjenim hemikalijama, naglašava Liu.

U proizvodima koji sadrže decaBDE, nivoi su varirali od 5 do 1.200 puta veće od limita Evropske unije od 10 delova na milion. Liu procenjuje da prosečan rizik od izlaganja decaBDE može biti čak 35 delova na milion svakog dana.

„To je poziv na buđenje,“ rekla je Linda S. Birnbaum, doktorka i naučnica na Univerzitetu Duke.

Džejmi Ros, doktorka i vanredna profesorka neuroznanosti na Univerzitetu Rhoplade Island, izjavila je da je bila iznenađena nalazima.

„Znala sam za usporivače gorenja i da se pokušavaju postepeno ukloniti iz dečije odeće,“ rekla je. „Međutim, nisam bila svesna da su zaobišli restrikcije i da su se našli u kućnim proizvodima gde očigledno ne treba da budu, a da reciklaža nije bila dovoljno stroga da ih isključi.“

Šta možete da uradite?

Na kraju, na proizvođačima i onima koji vode reciklažne sisteme je da pokrenu promene koje će isključiti štetne hemikalije iz kućnih proizvoda, posebno onih namenjenih deci i onih koji se koriste za hranu. Kako plastika postaje sve prisutnija, običnim ljudima može biti teško da izbegnu i plastiku i hemikalije koje ona sadrži.

„Ova studija se fokusirala na određene usporivače gorenja, ali postoji mnogo drugih hemikalija koje predstavljaju rizik i nalaze se u plastikama,“ naglašava Birnbaum. „Preporučujem da prestanete da koristite crnu plastiku u kontaktu s hranom.“

To uključuje kuhinjski pribor. Ako naručujete hranu i dobijate je u plastičnim posudama, posebno od crne plastike, Ros savetuje da nikada tu hranu ne podgrevate u plastici u kojoj je stigla, već da je prebacite u keramiku ili staklo.

„Posmatrajte svoj dom, razmislite o svakodnevnim aktivnostima, kako pripremate hranu, u kojim posudama je čuvate, kako pravite kafu i čaj, iz čega pijete?“ dodala je Ros. „Ako imate plastične predmete, operite ih ručno, ne stavljajte ih u mašinu za pranje posuđa.“

Što se tiče crne plastike van kuhinje, treba biti oprezan. Na primer, ako je neki ukras napravljen od crne plastike, to verovatno nije velika opasnost. Međutim, sve što deca koriste ili što dolazi u kontakt s hranom zahteva posebnu pažnju.