Crveni rečni vepar, najstilizovanija svinja na svetu: Liči na Alfa i Dobija i jako je borben

Crveni rečni vepar, sa svojom upečatljivom crvenom dlakom, ona je najšareniji član svinjske porodice.
Njenu živopisnu dlaku kruniše tanka, bela griva koja se proteže duž njenih leđa. Njeno lice podseća malo na Alfa (vanzemaljca iz američke humorističke serije osamdesetih), malo na Dobija, kućnog vilenjaka iz priča o Hariju Poteru, piše Science Focus.

Oštre dlake izbijaju iz duge crne njuške, dok su njene oči uokvirene belom dlakom. Kontrastni obrasci predstavljaju oblik mimikrije, sa ovim koloritom jako se lako maskira.

Međutim, njene uši pričaju sasvim drugu priču, šiljate i troglaste na vrhu su ukrašene čupercima pa čitavom izgledu ove životinje daju skoro čarobnjački izgled.
Crveni rečni vepar živi u malim grupama od oko 4-20 jedinki, nazvanih čoporima. Mogu se naći u prašumama i susednim savanama, često se zadržavajući blizu reka i močvara. Svaki čopor predvodi jedan vepar, koji nadgleda harem ženki i njihove mladunce.

Šta jede

Sa težinom između 50 i 100 kilograma, možda su jedna od manjih vrsta svinja, ali su jako borbene.
Mužjaci odbijaju rivale udarajući glavom, bodući njuškom i udarajući jedan drugog repom, i spremni su da brane svoju porodicu od leoparda, šakala i pitona.

Unutar grupe, jedinke komuniciraju inventivnim repertoarom zvukova, groktanja i cviljenja.
Dan provode odmarajući se, a noću traže hranu.
Kao i sve svinje, crveni rečni vepar je svaštojed, jede sve što pronađe. Voće, semenke, orašasti plodovi, jaja, puževi, leševi i gušteri sve je poželjno.

Koriste svoje zube kako bi kopali po zemlji u potrazi za korenjem, lukovicama i insektima, plivaju i traže vodene biljke.
Takođe, vole seme drveta Boko (Balanites wilsoniana), koje pronalaze, nesvareno, u izmetu slonova, ili prate šimpanze u nadi da će naići na opalo voće.

Prasići

Ženke rađaju do šest prasića između kraja sušne sezone u februaru i sredine kišne sezone u julu. Majke prave improvizovano gnezdo od lišća i suve trave, i brinu o mladuncima pod zaštitom vepra.

Prasići, koji prvobitno imaju tamno smeđu dlaku sa žutim prugama i tačkama, sisaju do četiri meseca i razvijaju crvenu dlaku dva meseca kasnije.
Tamne oznake na licu dolaze sa potpunim sazrevanjem, oko dve godine kasnije.

Ova vrsta trenutno nije ugrožena, ali kako se divlje svinje nastavljaju širiti na poljoprivredno zemljište i intenzivira trgovina mesom, postoji zabrinutost da bi lokalne populacije mogle nestati.