Crveno meso je gore za srce nego što mislimo?

Debata o crvenom mesu traje već duže vreme. Da li je ono ikada dobro za nas ili ga treba izbegavati po svaku cenu? Da li je nemasni komad bifteka bolji izbor od, recimo, prženog pilećeg karabataka? Ovakvih pitanja ima još mnogo. Nova studija objavljena u časopisu Američkog udruženja za srce Ateroskleroza, tromboza i vaskularna biologija nudi odgovore na neka od njih.

Naime, ovo istraživanje je pokazalo da je konzumiranje crvenog mesa povećava rizik dobijanja kardiovaskularnih bolesti. Drugim rečima, većina ljudi treba da bude oprezna koliko crvenog mesa konzumira, ali posebno oni sa srčanim problemima.

Za ovu studiju, istraživači su merili nivoe metabolita, supstance napravljene ili korišćene kada telo razlaže hranu, lekove ili hemikalije, ili sopstveno tkivo, u uzorcima krvi. Ostali faktori koji su ispitani bili su nivo šećera u krvi, zapaljenja, krvni pritisak i nivo holesterola. Istraživači su ispitali da li ovi faktori takođe igraju ulogu u povećanom kardiovaskularnom riziku povezanom sa konzumiranjem crvenog mesa.

Studija je koristila podatke učesnika prethodne studije o kardiovaskularnom zdravlju. Istraživači su uporedili rizik od kardiovaskularnih bolesti među učesnicima koji su jeli različite količine hrane životinjskog porekla, uključujući crveno meso, prerađeno meso, ribu, piletinu i jaja.

Konačno istraživanje je pokazalo da je konzumiranje više crvenog i prerađenog mesa povezano sa većim rizikom od pojave ateroskleroze i drugih kardiovaskularnih oboljenja.

Otprilike jedna desetina ovog povišenog rizika pripisana je povećanju metabolita trimetilamin N-oksida (TMAO), pronađenog u krvi. TMAO sadrži velike količine hemikalije L-karnitin i proizvode ga crevne bakterije za varenje crvenog mesa. Isto važi i za druge pronađene srodne metabolite.

Istraživači su takođe primetili da visok nivo šećera u krvi i zapaljenja mogu takođe doprineti većem kardiovaskularnom riziku povezanom sa konzumiranjem crvenog mesa. Faktori koji nisu uticali na rast rizika od dobijanja kardiovaskularnih bolesti bili su krvni pritisak i holesterol.

“Ova studija je imala veoma veliku veličinu uzorka i sprovedena je tokom mnogo godina, što povećava upotrebljivost ovih rezultata”, kaže Moli Hebri, jedna od autorka studije, piše Eat this not that.