Čuvanjem pčela, čuvamo sebe 1Foto: Anđela Kovljević

Da li ste znali da u Srbiji postoji SOS mobilna ekipa za spasavanje i zbrinjavanje pčela? Uz pomoć iskusnog pčelara, Slađana Simonovića, pčele koje su se prirodno nastanile u naše stambeno, ili poslovno, okruženje pronalaze novi, bezbedniji dom.

Ovim humanim, ali i odgovornim poslom, Slađan se bavi već osam godina. Broj pčela koje je spasao i omogućio im da nastave da žive i rade u bezbednom okruženju nemoguće je izbrojati, ali je izvesno da se 72.000 pčela koje je Slađan zbrinuo, od nedavno nalaze i u košnicama marketinške agencije Kreativa Unlimited u Beogradu. „Urbane pčele su važne iz mnogo razloga, a jedan od najvažnijih za čoveka jeste da su one pokazatelji zdrave i bezbedne prirodne sredine“, kaže za Danas Slađan Simonović naglašavajući koliko je važno da imamo razvijenu svest o zdravoj životnoj srdini, ali i o značaju pčela za čoveka.

Nažalost, prvu emociju koju ljudi u gradovima imaju kada ugledaju pčele je strah. Naš sagovornik tvrdi da je reč o neopravdanom strahu, s obzirom na to da veća opasnost preti pčelama od čoveka, nego čoveku od pčela.

– Najveći neprijatelji urbanim pčelama su upravo ljudi, i to oni koji iz neznanja ubijaju čitave rojeve i uništavaju njihova gnezda. Važno je znati da se pčele najčešće nastanjuju na mestima gde ne smetaju čoveku, odnosno na velikim visinama. Prema mojoj proceni, samo u Beogradu ima najmanje 5.000 pčelinjih zajednica koje slobodno žive. NJih primetimo uglavnom kada renoviramo kuće, detaljno čistimo tavane i terase, ili kada se posle godišnjeg odmora ili dužeg odsustva, vratimo u svoj dom – objašnjava Simonović

Slađan ponavlja da se pčela ne treba plašiti, jer one nikada ne napadaju, nego se samo refleksno brane. Ističe da bi, ukoliko naiđemo na roj nepoželjnih podstanara, trebalo pozvati SOS mobilnu ekipu.

– Naš broj telefona dostupan je na internetu, a možete ga dobiti i putem gotovo svih gradskih službi. SOS mobilne ekipe za spasavanje i zbrinjavanje pčela pri Beogradskom udruženju pčelara formirali smo nakon saznanja da ljudi masovno uništavaju pčele koje su se prirodno nastanile na nepoželjnim mestima, te da možemo da ih spasemo i imamo od njih koristi. Naravno, i one od nas – kaže Simonović.

Ova služba od 2011. godine pravi evidenciju o svim prijavama građana, kojih je svakodnevno na desetine, a u određenim periodima godine bude ih i sto. Vođenjem statistike, registruju se i mapiraju sva mesta na teritoriji Beograda gde su se nastanile gradske pčele, kao i one koje su nakon intervencije SOS mobilne ekipe zbrinute. O tome koliko su urbane pčele važne, govori i činjenica da one imaju raznovrsniji DNK i otpornije su na bolesti od pčela koje čovek uzgaja u košnicama. Jedan od razloga što je to tako je i što urbane pčele sakupljaju hranu i koriste je isključivo za svoj razvoj. Pčelama koje se uzgajaju, čovek oduzima deo hrane koje prikupe.

– Gradske pčele mogu da se ukrštaju sa uzgajanim. Ja sam jedan deo pčelinjaka sa pčelama koje sam sakupio u prirodi uspeo da sačuvam, kao i njihov genetski materijal. To je svojevrsna banka gena koja se čuva u košnicama. Sve gradske pčele koje se spasu, zbrinjavaju se tako što se premeštaju na bezbedno mesto, obezbeđuje im se adekvatna nega u čistim košnicama, saće i hrana. Od tih pčela može se uzeti genetski materijal i dalje proizvoditi matice. Sreća je što se pčele lako razmnožavaju, pa mi pčelari relativno brzo možemo od jedne košnice da napravimo dva ili tri društva – objašnjava Slađan.

S obzirom na to da su gradovi pošteđeni neodgovorne i prekomerne upotrebe pesticida, pčele sve češće postaju naše sugrađanke. Pogotovo u gradovima koji se nalaze pored reka i koji imaju velike zelene površine poput Beograda. Prema rečima našeg sagovornika tamo gde ima dovoljno vlage, priroda je izdašnija. Samim tim pčele mogu da pronađu više hrane koja je neophodna za njihov razvoj i opstanak. Dodaje da kvalitetan obrok pčelama pružaju biljke poput divljeg kestena, vrbe, topole, lipe, bagrema i naglašava da pčele sakupljaju hranu kako bi preživele u toku zimskog perioda.

– Zato je važno da čuvanjem biodiverziteta i zdrave životne sredine, sprečimo klimatska pomeranja i drastične promene koje se, na žalost, svuda u svetu dešavaju. Klima se menja, vremenske prilike su nestabilne. Ove godine je april bio idealan za pčele, pa su se lepo razvijale. Maj je bio previše kišovit, a kiša ispira biljke, te one nemaju dovoljno nektara. Takođe, u takvim vremenskim uslovima pčele ne mogu da izlazi iz košnica u prirodu po hranu. U takvim situacijama, one stagniraju u razvoju. Period cvetanja biljke prođe, a pčele ostaju uskraćene – objašnjava osnivač SOS mobilne ekipe za pčele.

A kada imaju dovoljno hrane za razvoj i prikupljanje pčele su dobro raspoložene. Tada veselo lete, imaju više energije i srećnije su. U takvim okolnostima „gledaju svoja posla“, ignorišući čak i čoveka u neposrednoj blizini. „Ako je suditi prema reakcijama pčela u košnicama agencije Kreative Unlimitid, prija im cvetanje bagrema, uprkos kišama“, zaključio je Slađan.

Naravno, iako je ljubav prema ovim vrednim insektima preduslov da bi se neko bavio urbanim pčelarstvom, one se uzgajaju i zbog proizvoda koje daju, a koje su korisne za čoveka – meda, propolisa, voska i mleča. Zato treba dobro da razmislimo pre nego što ih uništimo. Postoji efikasan način kako da ih iselimo sa mesta gde nisu poželjne, a da im i omogućimo da i dalje vredno rade u korist čoveka.

Nesebični insekti

Davno je poznato da su pčele najvredniji insekti, koji plodove svog rada nesebično dele sa čovekom. Od njih zavisi svaki treći zalogaj u ishrani čoveka, a zahvaljujući njihovom oprašivanju, povećavaju se prinosi i do 80 odsto. Zahvaljujući pčelama, prinosi malina mogu biti veći i za 81 odsto, trešanja za 67 odsto, šljiva za do 72 odsto… Ovo su podaci na koje često ukazuju iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije i poručuju da odgovornim ponašanjem možemo da sprečimo trovanje pčela. U tom kontekstu podsećaju da je tretiranje useva u cvetanju pesticidima otrovnim za pčele – zabranjeno zakonom. „Pesticide je najefikasnije i najbezbednije koristiti van perioda cvetanja u večernjim satima, ili noću. Na taj način štitimo pčele od najveće opasnosti koja im preti. Neophodno je, dakle, podići svest o korisnosti pčela kako ih čovek ne bi ubijao iz straha, ili iz neznanja. Zato, kada naiđete na pčelinjak u vašem stambenom ili poslovnom prostoru, nemojte ga uništavati, već pozovite SOS stručnu ekipu koja će ga ukloniti i odneti na bezbedno mesto“, apel je pčelara Slađana Simonovića.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari